Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас са Мисијом ММФ-а, коју предводи Донал Мекгетиган, у оквиру треће ревизије стeндбај аранжмана са Србијом.
П:
О:
Читај ми
Србија лидер енергетских реформи и процеса декарбонизације
Београд,
15. март 2024.
На састанку је било речи о најважнијим капиталним инвестицијама, спровођењу реформи у енергетском сектору и мерама за повећање сигурности снабдевања електричном енергијом и енергентима.
Ђедовић Хандановић је навела да је, кад је енергетски сектор у питању, у фокусу актуелне ревизије стендбај аранжмана енергетска сигурност и безбедност, због чега је на састанку било речи о планираним инвестицијама и диверсификацији извора и рута снабдевања енергентима које доприносе остварењу овог циља.
Министарка је истакла да држава у управљању процесом декарбонизације енергетског сектора, у складу са преузетим међународним обавезама, мора да се понаша одговорно, да обезбеди у сваком тренутку сигурност снабдевања и унапређује енергетску независност.
Такође, она је напоменула да је неопходно и повећање ефикасности државних енергетских предузећа, која морају да воде рачуна о својим оперативним трошковима, како би обезбедили одрживо пословање, али и о бољем планирању и ефикасној реализацији инвестиција.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да су Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је Влада усвојила прошле године, дефинисани приоритети у развоју енергетске инфраструктуре, на чијој реализацији се већ ради.
Министарка је рекла да су спровели јавни позив за стратешког партнера за изградњу самобалансираних соларних електрана снаге један гигават и да се сада преговара о комерцијалним условима са изабраним конзорцијумом који предводи „Hyundai Engineering”.
Према њеним очекивањима, нови блок ТЕ Костолац Б3 треба ускоро да се нађе на мрежи, а у првој половини идуће године ће бити на мрежи и први ветропарк ЕПС-а у Костолцу.
Она је додала да се завршава и изградња постројења за одсумпоравање у ТЕНТ A, што је тренутно највећи еколошки пројекат у термоелектранама у Европи и трећи највећи у свету, које ће бити пуштено у рад у наредних неколико недеља.
Ђедовић Хандановић је оценила да је остварен добар напредак у припремама за изградњу РХЕ Бистрица, која је кључни пројекат за балансирање нових капацитета из обновљивих извора енергије, за који се израђује просторни план и интензивно воде разговори о обезбеђивању финансирања.
Министарка је напоменула да је Енергетска заједница означила Србију као лидера енергетских реформи и у процесу декарбонизације, а да је Министарство рударства и енергетике означено као најуспешније у спровођењу обавеза у вези са процесом приступних преговора за чланство у ЕУ у последњем објављеном извештају о спровођењу Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ.
Она је, говорећи о ситуацији у енергетском систему, навела да резерве угља на депонијама ТЕ „Никола Тесла“ А и Б и ТЕ „Костолац“ тренутно износе приближно 2,2 милиона тона, те да су тренутне хидролошке резерве два пута веће у односу на септембар прошле године, и скоро 40 одсто веће у односу петогодишњи просек.
Једна од тема разговора са мисијом ММФ било је и реформисање „Електропривреде Србије“, где је речено да је финансијска ситуација ЕПС-а нормализована у 2023. години након стабилизације тржишта електричне енергије и веома повољне хидролошке ситуације.
Ђедовић Хандановић је изнела податак да је у прошлој години, ЕПС остварио добит од 114 милијарди динара, што је историјски финансијски резултат, додавши да су поред побољшане финансијске ситуације и инвестиције почеле да се ефикасније реализују, најавивши да ће инсистирати на још бољем планирању и ефикасном спровођењу инвестиција.
Министарка је истакла да се у оквиру плана реструктурирања ЕПС-а, ради на оперативном и финансијском реструктурирању, бољем управљању ризицима, као и на унапређењу управљања људским ресурсима, како би се омогућило одрживо пословање компаније.
На састанку је наведено да је у изради нова методологија обрачуна цена електричне енергије и гаса за привреду у сарадњи са Електропривредом Србије и Србијагасом како би се сагледала унапређења и створили предуслови за флексибилност реаговања у складу са тржишним кретањима.
Формирањем Републичке комисије за енергетске мреже, у складу са последњим изменама Закона о енергетици из 2023. године, као независног органа за контролу оператора преносног система електричне енергије и оператора транспортног система природног гаса, у складу са европским прописима, омогућена је успешна реформа гасног сектора, која ће бити настављена и у овој години.
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Богатић, 2. септембар 2024.Све већа финансијска подршка породицама са децом
-
Житорађа, 2. септембар 2024.Основна школа "Топлички хероји" добила кабинет за информатику
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем
-
Београд, 2. септембар 2024.Ђукић Дејановић пожелела ученицима успех у новој школској години