Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов честитао је данас припадницима хрватске националне заједнице у Србији њихов национални празник – 19. март, благдан светог Јосипа, заштитника хрватског народа.
П:
О:
Читај ми
Честитка Жигманова поводом националног празника Хрвата у Србији
Београд,
18. март 2024.
Благдан светог Јосипа, тесара из Галилеје, вереника Марије и Исусовог хранитеља, један је од четири празника Хрвата, који, према Закону о заштити права и слобода националних мањина, празнују припадници хрватске заједнице у Србији.
Одлука о томе усвојена је на седници Националног савета хрватске националне мањине средином 2005. године и потврђена од стране Савета за националне мањине. Свети Јосип је као заштитник хрватског народа проглашен одлуком Хрватског сабора из 1687. године.
Хрвати у Србији су аутохтон народ, који просторе, пре свега Војводине, настањује у миграцијама, које су се у неколико таласа одвијале од позног средњег века па све до краја 20. века. Према последњем попису становништва из 2021. године, у Републици Србији живи 39.107 Хрвата, што је, као и у случају бројних других националних мањина, као и већинског српског становништва, значајан демографски пад у односу на попис од пре десет година.
Статус националне мањине Хрвати у Србији стекли су усвајањем поменутог Закона о заштити права и слобода националних мањина из фебруара 2002. године, чиме се сврставају у групу тзв. нових националних мањина.
Више од три четвртине припадника ове националне заједнице живи на територији Аутономне покрајине Војводине, знатан број их живи у Београду, те у другим већим градовима у Србији. Територијално су изузетно дисперзирана заједница – ни у једној јединици локалне самоуправе нису ни у релативној већини. Град Суботица њихов је образовни, културни и политички центар. Највећи део Хрвата је римокатоличке вероисповести.
Током историје, Хрвати у Србији сачували су свој национални идентитет, а у протеклих 20 година су успели да успоставе респектабилну мањинску националну инфраструктуру.
Најразвијеније подручје рада је простор културе – више од 40 друштава, око 30 објављених књига, научни и часопис за књижевност. Са поносом истичу како је најцитиранији научник у Србији – академик Иван Гутман из Сомбора, припадник хрватске заједнице.
О информисању на хрватском језику брине недељник „Хрватска ријеч“, дневни информативни програм на Радио-телевизији Војводине. Образовање на хрватском језику одржава се од вртића до средње школе, у неколико школа на територији Града Суботице и Бачког Моноштора, а службена употреба хрватског језика и писма је у институцијама АП Војводине, Града Суботице и око 15 насељених места. О свему томе брине Национални савет хрватске националне мањине у Републици Србији, а политичку артикулацију интереса спроводи најјача политичка странка, Демократски савез Хрвата у Војводини.
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Богатић, 2. септембар 2024.Све већа финансијска подршка породицама са децом
-
Житорађа, 2. септембар 2024.Основна школа "Топлички хероји" добила кабинет за информатику
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем
-
Београд, 2. септембар 2024.Ђукић Дејановић пожелела ученицима успех у новој школској години