Беговић је, на свечаности у Југословенском драмском позоришту поводом пет година постојања Фонда за науку, навела да је он основан 2019. године, са идејом да се пређе на нови начин финансирања науке, који је постао компетитиван, што значи да најквалитетнији тимови добијају финансирање својих идеја и истраживања.
Министарка је истакла да је једна од улога Фонда да се приближи научницима који до сада нису имали искуство у вођењу озбиљнијих пројеката и да их припреми за конкурисање за пројекте Европске уније, који су захтевни и изазовни.
Она је указала на то да научна заједница треба полако да расте и да се припреми за шире научно тржиште и да науци у Србији треба још мало подстрека како би у том погледу наша држава стајала раме уз раме са водећим европским земљама.
Вршилац дужности директорке Фонда за науку Милица Ђурић Јовичић рекла је да је изузетно поносна на резултате научне заједнице и Фонда за науку, истакавши да је за пет година његовог постојања отворено 11 програма подршке пројектима из свих области науке.
Кроз ове програме, који су били изузетно селективни и компетитивни, са веома стриктним процедурама, подржано је готово 500 пројеката из свих области истраживања, на којима је било ангажовано више од 3.000 истраживача из 145 научно-истраживачких организација из Србије, истакла је Ђурић Јовичић.
Она је додала да је у Фонд за науку уложено више од 80 милиона евра, те да је реч о средствима која су издвојиле Влада Србије и Европска унија, а да део чини и кредит Светске банке.
Према њеним речима, међународна заједница је препознала Фонд и наше научнике као посебну и изузетну институцију, при чему су српски научни пројекти добили и важна признања на међународном нивоу.
Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара навео је да представници те банке сарађују више од деценије са српским властима на јачању реформе иновационог екосистема у земљи.
Кључни део тог рада, како је навео, био је фокусиран на повећање нивоа улагања у истраживање и развој, старајући се да те инвестиције функционишу ефикасније.
То је учињено увођењем конкурентних механизама за доделу грантова и промовисањем сарадње српских научника и приватног сектора, рекао је Понтара, оценивши да се Фонд за науку етаблирао као кључно средство за ове реформе.
Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева навела је да је повећање конкурентности привреде и обезбеђивање бољег квалитета живота за све један од разлога што ЕУ подржава науку и истраживање у Србији.