Мали је у обраћању новинарима рекао да је на састанку, којем је присуствовала и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, наша земља добила велику подршку за све што је постигла у претходном периоду.
Он је нагласио да су разматране три важне теме – прва је да је светска економија успорила свој раст, али да је избегнута пуна рецесија. Србија расте брже него остале земље, а значајно је и то и да остале државе расту и да нема рецесије у тим земљама, што је главни закључак ММФ-а.
Други закључак јесте да је криза показала да неке државе умеју да реагују у таквим ситуацијама, а неке не, а да се Србија сврстала у ред оних које су имале добру реакцију, чак и у односу на развијеније земље у свету, пренео је потпредседник Владе.
Према његовим речима, као треће, констатовано је да постоји велики број изазова који је у средњем року пред нама, Европом и целим светом.
Морамо да водимо рачуна о сваком динару, али са друге стране, наша стратегија улагања у инфраструктуру, здравство, технолошке паркове је једина стратегија која на дуги рок може да допринесе даљем привредном расту и расту БДП-а, односно стабилности која је неопходна за повећање плата и пензија и бољи стандард грађана, оценио је он.
Мали се раније данас, у оквиру тродневног учешћа на пролећном заседању Међународног монетарног фонда (ММФ) и Групације Светске банке, састао и са представницима земаља чланица Kонституенце ММФ-а и Светске банке.
Србија је, како је подсетио, члан Конституенце и преко ње остварује своје право гласа у ММФ-у и Светској банци од децембра 2000. године.
Он је објаснио да је наша делегација представила економске резултате из претходне године, као и шта планирамо да урадимо у наредном периоду, наводећи да је саговорнике упознао и са тим да српска економија расте упркос изазовима, као и да је сачувана макроекономска стабилност.
Наиме, како је пренео, Србија је током прошле године имала стопу раста БДП од 2,5 одсто, а у фебруару је она износила 5,9 одсто, те да се очекује да у првом кварталу буде 4,4 или 4,5 одсто.
Јавни дуг у односу на БДП на данашњи дан је 47,6 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта и испод просека еврозоне, који је око 89 одсто. Имамо рекордне стране директне инвестиције, ниску незапосленост, високу запосленост, држимо дефицит под контролом, а инфлација је у опадању, прецизирао је потпредседник Владе.
Такође, како је додао, имамо рекордне девизне и резерве у злату и курс нам је и даље стабилан, а све ово су огромни успеси српске економије.
Он је указао на важност плана „Скок у будућност – Србија 2027” и улагања у све оно што подстиче раст наше економије, јер само на такав начин одржавамо раст плата и пензија, дајемо могућност да се у најкраћем временском периоду подигне квалитет живота наших грађана.
Он је уједно указао и на значај састанка са представницима рејтинг агенције „Standard and Poor΄s”, једне од три највеће кредитне рејтинг агенције на свету, истичући да је по њиховом извештају од пре само две недеље Србија мали корак до инвестиционог рејтинга.
То би била круна економских реформи и велики подстрек за даљи раст наше економије, поручио је Мали и објаснио да што је бољи инвестициони рејтинг, то су нижи трошкови задуживања, повећава се број инвеститора, а када су предузећа у питању – имате кредите са нижом каматном стопом.
Потпредседник Владе је поновио да је један од најважнијих циљева његове посете Вашингтону да се утврди шта још мора да се учини како бисмо добили инвестициони рејтинг што пре, уз очекивање ће до тога доћи најкасније следеће године.
Он је најавио да ће се током тродневног боравка у Вашингтону састати и са представницима рејтинг агенције „Moody s“, те да ће разговарати и са великим бројем инвеститора, са циљем да се тачно утврди шта је још неопходно да се формално препозна успех који је Србија остварила у претходних неколико година.
Пролећни састанак ММФ-а и Светске банке траје до суботе, 20. априла, а дискутоваће се о светској економској перспективи, искорењивању сиромаштва, економском развоју и ефикасности помоћи.
Скуп у Вашингтону окупља гувернере централних банака, министре финансија и развоја, чланове парламената, руководиоце приватног сектора, представнике организација цивилног друштва и академике како би разговарали о питањима од глобалног значаја.