Селаковић је том приликом истакао да је Дан сећања уведен као државни празник из више разлога, а први је тај што страдални народи не смеју себи да дозволе заборав, јер историја каткад има обичај да се понавља, због чега сећање постаје услов самоодржања.
Он је објаснио да је важан разлог и тај што мањински народи само уколико постоји институционализовано сећање могу да имају гаранцију да њихове жртве неће бити статистички релативизоване и утопљене у збирне прегледе страдалника, а тиме и заборављене.
На крају, како је рекао, култура сећања је најснажнија брана покушајима ревидирања историје, односно потчињавања истине тренутним идеолошким потребама.
Министар је подсетио на то да је на данашњи дан је 1945. године групица изгладнелих људи успела да се бегом спасе из злогласног усташког логора „Јасеновац“.
Према његовим речима, иако су злочини чињени широм окупиране Краљевине Југославије, дан пробоја јасеновачких логораша одабран је као датум посвећен жртвама нацизма и њему блиских идеологија управо као симболична победа живота над злом митских размера.
Као потомци оних који су страдали у вихору Другог светског рата, несумњиво имамо личну обавезу да се сећамо, али и као припадници националног, али и ширег људског колектива, руковођени осећајем солидарности и човечности, указао је Селаковић.
Он је нагласио да је, када говоримо о слободарској природи нашег колектива, а њега чине Срби, Јевреји, Роми и многи други који су страдали од нациста, неопходно да схватимо вредност слободе у каквој данас живимо, а пречесто је узимамо здраво за готово.
Слобода нам није поклоњена, већ је скупо плаћена стотинама хиљада живота. Србија ће наставити да се сећа и неће никоме дозволити да јој ускрати право да то чини, и да жали достојанствено за онима које је однела идеологија мржње, поручио је министар.
Ако их заборавимо, умреће поново, а заборавом ћемо амнестирати и злочинце који су их усмртили, указао је он и поручио да ћемо наставити заједнички рад са Републиком Српском на подизању меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Београду и у Доњој Градини.
Такође, како је додао, у нашем образовном систему посебну пажњу ћемо посветити најболнијим тренуцима наше историје, а наставићемо и са нашом браћом по страдању, Јеврејима и Ромима, да се заједнички боримо против занемаривања прошлости.