П:
О:
Читај ми
За чишћење Пљачковице обезбеђено 29 милиона динара
Београд,
11. јул 2004.
Министар науке и заштите животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да је Влада издвојила 29 милиона динара за чишћење планине Пљачковица изнад Врања, коју је НАТО авијација 1999. године гађала муницијом са осиромашеним уранијумом. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог интервјуа.
Александар Поповић
Планови за деконтаминацију земљишта:
- Планови постоје, као и сада већ извесно практично искуство. Иначе, није реч о деконтаминацији земљишта, већ о чишћењу терена. На енглеском се ове операције зову "клинап"(цлеануп). НАТО је у почетку негирао коришћење муниције са ОУ. Затим је на инсистирање ОУН, после више месеци то признао, и потом дао списак локација. Тај списак, међутим, не поклапа се сасвим са стањем на терену.
Резултати мерења радијације код Савезног СУП-а у Београду, у Нишу, Панчеву, Новом Саду:
- На свим поменутим местима обављена су мерења и резултати су у границама спољашњег фона. Ниво спољашњег фона је, додуше, свуда нешто порастао после чернобиљског акцидента, па тако и код нас, и стабилизовао се на приближно 20 до 30 процената изнад вредности од пре те катастрофе.
Утврђивање радиоактивности бомбардованих локација:
- Радиоактивност на локацијама више није могуће измерити. Потребно је очистити све ограђене локације. Међутим, треба истаћи да се мало помињу локације на Косову и Метохији, које су бомбардоване муницијом са ОУ далеко више од југа Србије.
Поступање надлежних институција у смислу правовременог информисања грађана о потенцијалним опасностима на подручју бомбардованих локација:
- Јавност у Србији је о свему била обавештавана благовремено, чак и много пре него што је НАТО признао да је муниција са ОУ коришћена на Космету и југу Србије. Међутим, важно је истаћи да је јавност на подручју јужне српске покрајине, по ономе што ми знамо, прилично дезинформисана по овом питању. Сви апели са наше стране о пажњи која се мора посветити овом проблему, као и о опасностима које постоје по питању подручја контаминираних са ОУ, коментарисани су од стране такозваних званичника из привремених косметских институција као јефтини притисак Србије за исељавање Албанаца са Косова и Метохије.
Могућност да се међународној заједници упути захтев да помогне у чишћењу терена:
- Мислим да би било умесно да сте то питање постављали свим владама од 1999. године до данас. Реч је о сложеном политичком питању. Не заборавимо да је ова муниција коришћена и у заливском рату и да тужбе не би долазиле само од погођених него и од стране самих учесника. Сетимо се само афере са италијанским војницима на Косову и Метохији, која је уз велике напоре заташкана.
Утврђивање степена радијације земљишта на које су пале НАТО бомбе:
- Пошто није реч о радиоактивној земљи, питање је колики је степен контаминације земљишта осиромашеним ураном (ОУ). При коришћењу муниције са ОУ, реч је скоро искључиво о тачкастој контаминацији. У случају погађања чврсте мете, долази до сагоревања метка и у том случају постоји област контаминирана у ужем или ширем кругу око места поготка. Величина тог појаса значајно зависи од услова под којима је дошло до удара у мету, и може износити од неколико метара до пар десетина метара. Да до те врсте поготка на брду изнад села Братоселце ипак није дошло, потврђује податак да су сви извађени меци били цели, а то значи да су на овој локацији погађане макете. Место највеће контаминације је место где је дошло до продирања метка са ОУ у земљу. Даљи траг метка се лако прати, без обзира на протекло време, под условом да се место уласка пронађе, што је сада скоро немогуће. Зато се у процесу чишћења више и не уздамо у површинска мерења, већ се цео терен једноставно прекопава. Дубину прекопавања одређује терен и мерења која се стално врше.
- Планови постоје, као и сада већ извесно практично искуство. Иначе, није реч о деконтаминацији земљишта, већ о чишћењу терена. На енглеском се ове операције зову "клинап"(цлеануп). НАТО је у почетку негирао коришћење муниције са ОУ. Затим је на инсистирање ОУН, после више месеци то признао, и потом дао списак локација. Тај списак, међутим, не поклапа се сасвим са стањем на терену.
Резултати мерења радијације код Савезног СУП-а у Београду, у Нишу, Панчеву, Новом Саду:
- На свим поменутим местима обављена су мерења и резултати су у границама спољашњег фона. Ниво спољашњег фона је, додуше, свуда нешто порастао после чернобиљског акцидента, па тако и код нас, и стабилизовао се на приближно 20 до 30 процената изнад вредности од пре те катастрофе.
Утврђивање радиоактивности бомбардованих локација:
- Радиоактивност на локацијама више није могуће измерити. Потребно је очистити све ограђене локације. Међутим, треба истаћи да се мало помињу локације на Косову и Метохији, које су бомбардоване муницијом са ОУ далеко више од југа Србије.
Поступање надлежних институција у смислу правовременог информисања грађана о потенцијалним опасностима на подручју бомбардованих локација:
- Јавност у Србији је о свему била обавештавана благовремено, чак и много пре него што је НАТО признао да је муниција са ОУ коришћена на Космету и југу Србије. Међутим, важно је истаћи да је јавност на подручју јужне српске покрајине, по ономе што ми знамо, прилично дезинформисана по овом питању. Сви апели са наше стране о пажњи која се мора посветити овом проблему, као и о опасностима које постоје по питању подручја контаминираних са ОУ, коментарисани су од стране такозваних званичника из привремених косметских институција као јефтини притисак Србије за исељавање Албанаца са Косова и Метохије.
Могућност да се међународној заједници упути захтев да помогне у чишћењу терена:
- Мислим да би било умесно да сте то питање постављали свим владама од 1999. године до данас. Реч је о сложеном политичком питању. Не заборавимо да је ова муниција коришћена и у заливском рату и да тужбе не би долазиле само од погођених него и од стране самих учесника. Сетимо се само афере са италијанским војницима на Косову и Метохији, која је уз велике напоре заташкана.
Утврђивање степена радијације земљишта на које су пале НАТО бомбе:
- Пошто није реч о радиоактивној земљи, питање је колики је степен контаминације земљишта осиромашеним ураном (ОУ). При коришћењу муниције са ОУ, реч је скоро искључиво о тачкастој контаминацији. У случају погађања чврсте мете, долази до сагоревања метка и у том случају постоји област контаминирана у ужем или ширем кругу око места поготка. Величина тог појаса значајно зависи од услова под којима је дошло до удара у мету, и може износити од неколико метара до пар десетина метара. Да до те врсте поготка на брду изнад села Братоселце ипак није дошло, потврђује податак да су сви извађени меци били цели, а то значи да су на овој локацији погађане макете. Место највеће контаминације је место где је дошло до продирања метка са ОУ у земљу. Даљи траг метка се лако прати, без обзира на протекло време, под условом да се место уласка пронађе, што је сада скоро немогуће. Зато се у процесу чишћења више и не уздамо у површинска мерења, већ се цео терен једноставно прекопава. Дубину прекопавања одређује терен и мерења која се стално врше.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања