П:
О:
Читај ми
Привући директна улагања и стране инвеститоре кроз концесије
Београд,
11. јул 2004.
Испитивање и експлоатација налазишта злата и бакра на Црном врху и борне руде у Јарандолском басену код Бољевца могли би да буду први искорак Србије у довођењу иностраних инвеститора кроз концесије, изјавио је за дневни лист "Вечерње новости" помоћник министра за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Драган Пенезић.
Пенезић је рекао да су Србији директне стране инвестиције сада једини ослонац, јер су донације пресахле, приходи од приватизације рапидно су смањени, тако да је и за државну касу, и за привреду излаз, а то је дугорочно и најбоља опција, у обезбеђењу улагача у развојне пројекте. Концесије су у томе управо један од изузетно корисних метода, примењују их и најразвијеније земље и питање није "зашто сада концесије", већ "зашто се са њима толико чекало".
Он је подсетио на то да је нови закон о концесијама донет у мају прошле године и да он, између осталог, предвиђа трајање концесионог уговора до највише 30 година. То значи да за време трајања тог права, инвеститор држави плаћа концесиону надокнаду, а када истекне тај уговор, држави остаје све, с тим што, наравно, може да иде и на продужење уговора.
Пенезић је истакао да такве инвестиције доносе не само нове технологије, већ и улагања којих ми немамо, обезбеђују нова радна места, ангажују посредно и нашу кооперативу, омогућавају излазак на нова тржишта, улагања у локалну инфраструктуру, због чега су концесије најзаступљеније у изградњи путне мреже, експлоатацији руда, енергетици и сличним областима.
Он је указао на то да се доласком инвеститора са таквим пројектима добија, што је круна свега, и потврда политичке стабилности земље, и додао да наша “историја” у последњих 15 година можда не би била оваква да смо имали такве аранжмане.
Пенезић је рекао да су кандидатуру у тендеру за добијање концесије за Црни врх већ најавиле компаније из САД, Канаде, Британије, Француске и Швајцарске, и подсетио на то да је ту и пројекат изградње луке на Дунаву код Ковина, који се ради у сарадњи са Извршним већем Војводине, а чији је потенцијални инвеститор руска компанија “Караван” из Кемеровске области. Такође, иницирана је и концесија за градњу електране на гас (руска компанија “Технопромекспорт”), што би био потпуни новитет у нашем енергетском сектору.
Према његовим речима, процедура одобрења концесија иде тако што Влада Србије даје коначну сагласност на предложене пројекте, па ако је њен одговор позитиван, ради се прво студија, па концесиони акт и тек онда следи расписивање међународног тендера, на основу којег се, у складу са пристиглим понудама, бира најбољи инвеститор.
Пенезић је навео да најкраће време потребно за ову процедуру износи шест месеци и нагласио да је интересовање потенцијалних иностраних улагача велико. Уз стандардне области - експлоатацију минералних сировина, путну мрежу и енергетику, инвеститори су врло заинтересовани и за наше бање. Све чешће у Министарство стижу иницијативе и из општина, у којима се тражи да се кроз концесионе аранжмане реше комунални проблеми, као што су снабдевање водом, или прикупљање и одлагање отпада.
Он је подсетио и на то да је кроз концесије реализован и један од највећих пројеката, тунел испод Ламанша. Трошкови изградње овог тунела износили су 9,7 милијарди фунти, што одговара суми од 17,5 милијарди долара, а о томе какав је значај концесија говори на свој начин и то да су пре више од сто година Суецки и Панамски канали грађени, такође, на тај начин.
Он је подсетио на то да је нови закон о концесијама донет у мају прошле године и да он, између осталог, предвиђа трајање концесионог уговора до највише 30 година. То значи да за време трајања тог права, инвеститор држави плаћа концесиону надокнаду, а када истекне тај уговор, држави остаје све, с тим што, наравно, може да иде и на продужење уговора.
Пенезић је истакао да такве инвестиције доносе не само нове технологије, већ и улагања којих ми немамо, обезбеђују нова радна места, ангажују посредно и нашу кооперативу, омогућавају излазак на нова тржишта, улагања у локалну инфраструктуру, због чега су концесије најзаступљеније у изградњи путне мреже, експлоатацији руда, енергетици и сличним областима.
Он је указао на то да се доласком инвеститора са таквим пројектима добија, што је круна свега, и потврда политичке стабилности земље, и додао да наша “историја” у последњих 15 година можда не би била оваква да смо имали такве аранжмане.
Пенезић је рекао да су кандидатуру у тендеру за добијање концесије за Црни врх већ најавиле компаније из САД, Канаде, Британије, Француске и Швајцарске, и подсетио на то да је ту и пројекат изградње луке на Дунаву код Ковина, који се ради у сарадњи са Извршним већем Војводине, а чији је потенцијални инвеститор руска компанија “Караван” из Кемеровске области. Такође, иницирана је и концесија за градњу електране на гас (руска компанија “Технопромекспорт”), што би био потпуни новитет у нашем енергетском сектору.
Према његовим речима, процедура одобрења концесија иде тако што Влада Србије даје коначну сагласност на предложене пројекте, па ако је њен одговор позитиван, ради се прво студија, па концесиони акт и тек онда следи расписивање међународног тендера, на основу којег се, у складу са пристиглим понудама, бира најбољи инвеститор.
Пенезић је навео да најкраће време потребно за ову процедуру износи шест месеци и нагласио да је интересовање потенцијалних иностраних улагача велико. Уз стандардне области - експлоатацију минералних сировина, путну мрежу и енергетику, инвеститори су врло заинтересовани и за наше бање. Све чешће у Министарство стижу иницијативе и из општина, у којима се тражи да се кроз концесионе аранжмане реше комунални проблеми, као што су снабдевање водом, или прикупљање и одлагање отпада.
Он је подсетио и на то да је кроз концесије реализован и један од највећих пројеката, тунел испод Ламанша. Трошкови изградње овог тунела износили су 9,7 милијарди фунти, што одговара суми од 17,5 милијарди долара, а о томе какав је значај концесија говори на свој начин и то да су пре више од сто година Суецки и Панамски канали грађени, такође, на тај начин.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...