Селаковић је оценио да чињеница да је прва библиотека и читаоница у Нишу основана само годину дана након ослобођења града од вишевековног турског ропства сведочи о тадашњој прекој неопходности описмењавања и образовања становништва, као и о културној потреби за баштињењем писане речи.
Министар културе је подсетио на то да су почеци стасавања нишке Библиотеке у установу каква је данас били скромни и поступни, а да су пратили преображај јужне престонице Србије и једног од најстаријих балканских градова, од оријентално-балканске касабе до највећег града централне Србије, трећег по величини у нашој земљи.
Према његовим речима, од свог оснивања до данас, од првих 107 чланова, колико је на самом почетку било читалаца, до данашњих више од 35.000 чланова, преко богате прошлости, скоро век и по касније, нишка Библиотека успешно негује традицију, историју, културу нашег народа, пратећи притом све савремене облике књижевног, стваралачког и научног повезивања и комуникације.
Министар културе је нагласио да, уколико би неко у савременом добу имао дилему око значаја Народне библиотеке „Стеван Сремац“ не само за Ниш, већ и за читав овај део наше отаџбине, треба да се сети једног детаља – кад год би непријатељ нападао нашу земљу, када би окупирао и наш прелепи Ниш, један од првих стубова српства на које је ударао била је и Народна библиотека у Нишу.
Селаковић је руководству, актуелним и некадашњим запосленима пренео захвалност на доприносу у изградњи овог, како је рекао, културног темељца модерне Србије на нашем југу и честитао првих 145 година.
Министру културе на свечаности је уручена Златна захвалница за неговање традиције и изузетан допринос развоју културе Републике Србије.