Ђедовић Хандановић је, на седници Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Скупштине Србије, којој је присуствовао и директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски, нагласила да је у последње две године у српској енергетици урађено више него икада у области стабилности снабдевања и заштите животне средине.
У том контексту, она је подсетила на то да је Енергетска заједница означила Србију као лидера у спровођењу реформи у 2023. години, у којој смо остварили највећи напредак од свих уговорних страна, са више од 63 одсто испуњених обавеза.
Министарка је, говорећи о декарбонизацији енергетских сектора, прецизирала да је учинак Србије у вези са енергетском ефикасношћу износио 79 одсто, са обновљивим изворима енергије 63 одсто и управљањем 61 одсто, што су највиши резултати у Енергетској заједници.
Према њеној оцени, то је још једна потврда великог посла који је урађен у енергетици и конкретних корака којима Србија реализује своје циљеве и обавезе у вези са климатски неутралном будућношћу.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је резултат првих спроведених аукција за тржишне премије за ОИЕ више од милијарду евра у девет зелених електрана, капацитета већег од 700 МW, од којих ће шест бити на мрежи већ ове године, као и двоструко нижа цена електричне енергије која је остварена овим процесом у том тренутку.
У другом кругу аукција, како је најавила, биће понуђен капацитет од приближно 400 МW, што ће зависити од анализа које тек треба да буду спроведене.
Такође, ове недеље се отвара и ветропарк „Кривача“, који је изграђен без подстицаја, што показује то да смо направили добар регулаторни оквир и амбијент за инвестиције, истакла је она.
Минстарка је напоменула да ће се следеће године на мрежи наћи прва ветроелектрана у власништву ЕПС-а – ветропарк „Костолац“ капацитета 66 MW, а у наредних неколико година кроз стратешко партнерство биће изграђен и 1 GW самобалансирајућих соларних електрана, који ће бити у власништву ЕПС-а.
Она је подвукла да је извесно да ћемо у овој години готово завршити израду техничке документације за пројекат РХЕ „Бистрица“, што ће омогућити почетак припремних радова у следећој години.
Влада Јапана је стала иза овог пројекта, а Јапанска агенција за међународну сарадњу (JICA) формализовала је одлуку да у њему учествује, што је доказ да смо га припремили на здравим основама, имајући у виду то да је ово међународна финансијска институција која има најповољније услове за нас, указала је Ђедовић Хандановић.
Истовремено, министарка је подсетила на то да је крајем априла пуштено у рад постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А, вредности 215 милиона евра, које је највећи еколошки пројекат у некој термоелектрани у Европи, а трећи у свету.
Наредне године пустићемо у рад исто постројење у ТЕНТ Б, које је тренутно на 75 одсто завршетка пројекта, чиме ћемо решити питање емисија штетних гасова на ЕПС-овим великим блоковима у ТЕНТ-у и „Костолцу“, који производе више од 90 одсто струје из термоелектрана и на које можемо да се ослањамо док не уведемо више ОИЕ, објаснила је она.
Ђедовић Хандановић је додала и да је прошле године приближно 10.000 домаћинстава повећало своју енергетску ефикасност уз подршку државе, а да ће ове недеље потписати нове уговоре са 137 јединица локалне самоуправе за нове подстицаје.
Према њеним речима, субвенције ће покривати и до 65 одсто пројекта, док ће за енергетски угрожене купце и оне који немају довољно средстава, оне ићи и до 90 одсто, што је новина на овом јавном позиву.
Министарка је, када је реч о тржишту електричне енергије и интеграцији, прецизирала да је Србија испунила 83 одсто својих обавеза и једини је партнер на Западном Балкану који има функционално и тржиште дан унапред и унутардневно тржиште.
У погледу енергетске безбедности, како је нагласила, Србија је такође најбоља међу уговорним странама Енергетске заједнице и за нафту њен учинак износи 58 одсто, а за електричну енергију 80 одсто, колика је такође и усклађеност у смислу поступања надлежних органа.
Она је најавила да ће до краја године бити завршени резервоари нафте у Смедереву, што је веома важно за стабилност снабдевања нафтом и подизање обавезних резерви овог енергента.
Ђедовић Хандановић је изразила очекивање да ће Влада у што краћем року усвојити интегрисани национални енергетски и климатски план, уз напомену да се припремају и измене Закона о енергетици.