Ђедовић Хандановић је указала на изазове региона наспрам Енергетске заједнице, истичући да је на нама да као регион кажемо шта угрожава наш не само енергетски систем, већ и економски раст.
Она је навела да Србија не може тек тако да прихвати затварање термоелектрана, али наставља да буде посвећена преласку на обновљиве изворе енергије, а то је дугорочан процес.
Прекогранична угљенична такса није питање само енергетике, већ и привреде и наш регион је у релативно сличној ситуацији. Исто је и када су термокапацитети у питању. Затварање термоелектрана, уз угрожавање стабилности снабдевања или финансијске стабилности, за Србију није опција, поручила је министарка.
Према њеним речима, енергетска криза је показала да су многе земље поново активирале своје термокапацитете зарад енергетске сигурности и стога не можемо да предузимамо неодговорне потезе у ситуацији нестабилности на тржишту енергената и да зависимо од тржишта.
Ђедовић Хандановић је оценила да је важно да заједнички наступамо у међународним организацијама, јер ћемо тако успешније решавати отворена питања и заједничке изазове.
Министарка је указала на то да је читав регион у процесу енергетске транзиције и да сви имају одређене циљеве када је реч о повећању удела обновљиве енергије и смањењу емисија штетних гасова, као и обезбеђивању сигурности снабдевања.
Радимо анализу утицаја CBAM-а на српски енергетски сектор и „Електропривреду Србије”. Тек након опсежних анализа, како је подвукла, можемо да спроводимо мере и политике које се односе на ову таксу по моделу који је прихватљив за Србију, а уверена сам и земље из региона као што је Црна Гора, која је у енергетски сличном положају.
Она је пренела да се настављају радови на изградњи Трансбалканског коридора, који ће нас боље повезати са Црном Гором, што нам је важно за безбедност и квалитет снабдевања електричном енергијом.
Мујовић је рекао да дели ставове министарке Ђедовић Хандановић о томе да је неопходна заједничка регионална акција и реакција у настојању да се разуме позиција региона.