Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић потписале су данас споразуме са директором Канцеларије Немачке развојне банке KfW у Београду Карстеном Сандхопом за другу фазу програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Србији”.
П:
О:
Читај ми
Потписани споразуми за другу фазу пројекта развоја тржишта биомасе у Србији
Београд,
14. мај 2024.
Потписивању споразума присуствовали су председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи и амбасадорка СР Немачке у Србији Анке Конрад.
У пројекту, који ће обезбедити финансирање изградње и реконструкције до пет система даљинског грејања који замењују загађујућа и неефикасна фосилна горива, учествоваће општине Пријепоље, Нови Пазар, Мајданпек, Бајина Башта, Ниш и Рача.
Ђедовић Хандановић је изјавила да је неопходно да водимо рачуна о томе не само одакле добијамо електричну енергију већ и топлотну, додавши да држава подржава улагања у топлане како би се смањило расипање енергије, омогућило коришћење енергената који не загађују ваздух и обезбедило квалитетно грејање по одрживим ценама.
Она је навела да је прва фаза пројекта завршена ове године, уз подршку влада Немачке и Швајцарске, када је пуштена у рад топлана на биомасу у Мајданпеку, додајући да је ЕУ годинама уназад наш најважнији трговински партнер и највећи инвеститор и донатор.
Министарка је уједно подсетила на то да је Европска унија подржала изградњу гасовода Србија–Бугарска, развој преносне мреже, олакшице за енергетски угрожене купце, као и реконструкцију хидроелектрана.
Према њеним речима, главни бенефити реализације друге фазе пројекта су здравије и јефтиније грејање за грађане, смањење губитака на мрежи за осам одсто и емисије угљен-диоксида за око 88 одсто и сумпор-диоксида за 99 одсто.
Такође, Ђедовић Хандановић је напоменула да ће се омогућити прелазак на плаћање енергије према потрошњи, што је, како је подвукла, важно са аспекта уштеде енергије и одговорнијег понашања када је у питању њено трошење.
Мишчевић је рекла да се друга фаза пројекта односи на додавање капацитета постојећим топланама и стављање нових котлова у котларницама и додала да је прва фаза пројекта довела до смањења емисије угљен-диоксида и сумпор-диоксида.
То је оно што проистиче из свих пројеката које договарамо са Европском унијом и сваком појединачном државом, указала је она.
Европски комесар Вархељи истакао је да је ово ново поглавље Србије ка енергетској транзицији и да је прва фаза програма већ показала видљиве резултате и то је подршка зеленој агенди Србије.
Он је додао да програм поспешује локални развој Србије, подсећајући на то да је у протеклих десет година ЕУ уложила 600 милиона евра у енергетски сектор Србије.
Амбасадорка Конрад је навела да је Влада Немачке од 2000. године издвојила готово 1,5 милијарди евра за енергетски сектор Србије.
Завршетак пројекта у општинама очекује се за око годину дана, а примарни циљ је да 90 одсто производње енергије долази из одрживих извора, првенствено од биомасе дрвне сечке.
Вредност пројекта износи 32 милиона евра, од чега су грантови у износу од девет милиона евра из Регионалног програма ЕУ за енергетску ефикасност у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан, два милиона евра од Владе Немачке и милион евра из Инструмента ЕУ за претприступну помоћ, као и зајам у износу од 20 милиона евра од Немачке развојне банке KfW.
Влада Србије је 2019. године уз подршку KfW-а започела програм „Развој тржишта биомасе у Србији”, који је имао за циљ промоцију коришћења биомасе у системима даљинског грејања.
Прва фаза програма, вредна 27 милиона евра, обухватила је општине Мали Зворник, Прибој, Нови Пазар и Мајданпек, које су пребациле своје системе даљинског грејања на дрвну масу.
Друга фаза програма има за циљ проширење иницијативе на заинтересоване општине ради обезбеђивања сигурности, ефикасног и еколошки прихватљивог грејања за потрошаче прикључене на системе даљинског грејања.
Аутор фотографија: Слободан Миљевић
АУДИО: Конференција за новинаре поводом потписивања споразума за другу фазу програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе“
-
Бела Црква, 3. септембар 2024.Унапређење и заштита права националних мањина у Белој Цркви
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Богатић, 2. септембар 2024.Све већа финансијска подршка породицама са децом
-
Житорађа, 2. септембар 2024.Основна школа "Топлички хероји" добила кабинет за информатику
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем