Mинистарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Тања Мишчевић поручила је данас, у разговору са европским комесаром за суседску политику и проширење Оливером Вархељијем, да ће се реформски процеси наше државе наставити у правцу достизања мерила за чланство у Европској унији.
П:
О:
Читај ми
Србија остаје посвећена европском путу
Београд,
14. мај 2024.
Мишчевић је на састанку, којем су присуствовали први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, истакла неопходност убрзања процеса европских интеграција.
Она је известила комесара о томе да Влада интензивно ради на припреми реформске агенде која ће ускоро бити усвојена, и уједно исказала захвалност на подршци и помоћи коју Србија континуирано добија од ЕУ и њених чланица за спровођење важних инфраструктурних пројеката.
Мали је указао на то да је Србија кроз све досадашње реформе и кроз посвећеност даљем реформисању сваког сегмента друштва показала своју одлучност да остане на европском путу и придружи се јединственом европском тржишту.
Он је нагласио да смо само у последњих десет година успели да од земље која је била на дну лествице европских држава постанемо јака, растућа економија са перспективом даљег натпросечног раста, у годинама у којима је основна одлика свих економија успоравање.
Наша економија добија похвале међународних финансијских институција и сигуран сам у то да наш напор и економски резултати нису прошли неопажено ни у Европској унији, оценио је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, Србија данас бележи добре економске перформансе, јавни дуг држи на 47,6 одсто БДП-а, у првом кварталу бележи раст БДП-а од 4,6 одсто, одржава раст стандарда грађана повећањем плата и пензија изнад нивоа инфлације и успева да кроз капиталне инвестиције обезбеди нове изворе раста.
Уз даљи економски раст, чија динамика предвиђа да 2027. године БДП Србије износи бар 94 милијарде евра, уз завршетак реформи и уз инвестициони рејтинг који очекујемо, бићемо држава на изузетно високом нивоу развоја када се будемо придружили ЕУ, нагласио је Мали.
Ђедовић Хандановић је истакла да Србија има јасан план неопходних инвестиција у енергетски сектор које су дефинисане и стратешким документима, најпре полазним основама развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030. године.
Енергетска заједница препознала је Србију као лидера у спровођењу енергетских реформи у 2023. години, што показује да смо на добром путу, навела је министарка и поновила да смо одлучни у томе да енергетску транзицију спроведемо одрживо, без угрожавања стабилности снабдевања и на начин да буде праведна, с обзиром на то да сада око две трећине енергије добијамо из угља.
Она је пренела захвалност Европској унији и Немачкој, који су највећи донатори нашег енергетског сектора са више од милијарду евра бесповратних средстава у последњих 25 година, изразивши очекивање да ћемо као земља која је на европском путу наставити да добијамо подршку и кроз План раста за Западни Балкан за спровођење мера које воде ка декарбонизацији енергетског сектора и праведном и постепеном преласку на чистије изворе енергије.
Весић је исказао захвалност Вархељију на посвећености европским интеграцијама Србије и региона током четворогодишњег мандата, истичући да је ЕУ најзначајнији партнер Србији, с обзиром на огромну финансијску подршку сектору саобраћаја.
Он је, подсетивши на грант ЕУ вредан 610 милиона евра за изградњу брзе пруге Београд–Ниш, истакао да је Србија у Извештају Европске комисије о напретку за 2023. у области саобраћаја постигла добар ниво припремљености, уз посебне похвале за усвајање закона у области железнице и усклађивање са правним тековинама ЕУ.
Комесар Вархељи је честитао министрима на именовању и изразио наду да Србија остаје посвећена свом европском путу, охрабривши нову Владу да искористи тренутни замах проширења и спроведе неопходне реформе, уз подршку Европске уније.
Он је подсетио на то да је ЕУ недавно усвојила План раста у вредности од шест милијарди евра за подршку партнерима са Западног Балкана.
У том контексту, комесар је поздравио рад Србије на реформској агенди, и указао на могућности које се тако пружају Србији у погледу друштвено-економског развоја, укључивања у Јединствено тржиште Европске уније и приступних преговора.
Вархељи је констатовао да Економски и инвестициони план у вредности од 30 милијарди евра већ даје резултате, и објаснио да је план да се унапреди повезаност транспортне, енергетске и дигиталне инфраструктуре у оквиру Западног Балкана.
ЕУ је већ мобилисала више од половине пакета, улажући у Србију скоро 6,2 милијарде евра, доносећи опипљиве користи грађанима и привреди. На пример, ЕУ финансира модернизацију српских железница, обезбеђујући финансијски пакет од 2,2 милијарде евра само за брзу пругу Београд–Ниш, прецизирао је европски комесар.
Аутор:
mei.gov.rs
-
Бела Црква, 3. септембар 2024.Унапређење и заштита права националних мањина у Белој Цркви
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Богатић, 2. септембар 2024.Све већа финансијска подршка породицама са децом
-
Житорађа, 2. септембар 2024.Основна школа "Топлички хероји" добила кабинет за информатику
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем