У оквиру овог програма, држава је за субвенције домаћинствима обезбедила приближно две милијарде динара, десет одсто више у односу на прошлу годину.
Ђедовић Хандановић је том приликом истакла да је програм енергетске санације домаћинстава пројекат који је, можда и више од других пројеката, директно усмерен ка грађанима и тиче се сваког становника наше земље.
Она је указала на то да ће на овогодишњем јавном позиву још 12.000 домаћинстава у 137 градова и општина, међу којима су први пут и општине са Косова и Метохије – Гњилане и Косовска Митровица, моћи да добију субвенције за енергетску ефикасност.
Грађани ће у овом општинама, како је објаснила, моћи да замене столарију, фасаду, изолацију, неефикасне котлове, поставе соларне панеле и колекторе, уз субвенције које иду од 50 до 65 одсто вредности инвестиције.
Такође, први пут се расписују посебни јавни позиви за енергетски угрожене купце, који ће у 44 локалне самоуправе моћи да добију субвенције до 90 одсто вредности улагања, навела је министарка и најавила ће први јавни позиви за грађане бити расписани за неколико недеља.
Према њеним речима, посебно се водило рачуна о томе да нико не буде изостављен из пројекта, ни мање развијене општине, нити грађани са нижим приходима, са посебним акцентом на општине које имају већи степен загађења ваздуха.
Од 137 локалних самоуправа на овом јавном позиву, 16 општина припада групи девастираних, док су 32 општине препознате по високој загађености, што значи да ће грађани у овим општинама имати могућност да уз бесповратна средства државе утичу и на смањење емисије штетних гасова у својим местима, али, што је најважније, и да смање своје рачуне, нагласила је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила на то да су мерама реализованим кроз прошлогодишњи јавни позив остварене уштеде енергије једнаке годишњој производњи градске топлане у Нишу, а да се смањење емисија угљен-диоксида може упоредити са гасовима које емитује 28.000 аутомобила.
Министарка је навела да је у претходне три године више од 30.000 домаћинстава искористило подршку државе да замене врата и прозоре, поправе фасаду која је дотрајала, замене котао чистијим енергентом или поставе соларни панел и почну сами да производе зелену енергију. Све ове мере чине државу отпорнијом, али доприносе и процесу енергетске транзиције.
Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић истакао је да овај град већ четири године учествује у програму Министарства рударства и енергетике, кроз који је до сада издвојено 130 милиона динара за субвенције које је искористило више од 830 грађана.
Наша обавеза је да обезбедимо довољно средстава како бисмо омогућили већу енергетску ефикасност у сваком дому, рекао је он и додао да ће Нови Сад наставити успешну сарадњу са Министарством и у енергетској санацији јавних објеката.