П:
О:
Читај ми
Све веће интересовање за гринфилд инвестиције
Београд,
12. јул 2004.
Министар за економске односе с иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало говорио је у интервјуу за данашње издање листа "Политика" о наставку процеса приватизације, стању у домаћој привреди и економији, могућностима доласка великих компанија на српско тржиште и другим темама. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Став Владе о процесу приватизације:
- Раздора по том питању нема, реч је о погрешној интерпретацији. Став Владе је јасан: приватизацију треба довршити и то у најкраћем року и на законит начин. Уз додатак да се Министарство за привреду неће бавити само приватизацијом и да је исто толико важно да се помогне предузећима да се консолидују, реструктуришу и преброде транзиционе проблеме.
Договори са Париским и Лондонским клубом:
- У постигнутом договору, осим доброг сигнала инвеститорима и отварања могућности фирмама и банкама да се задужују на тржишту капитала без државних гаранција, под много повољнијим условима, лежи и шанса за релаксацију привреде. Доста дуго било је илузија, чак и шпекулантских идеја да ће држава зарадити на тим дуговима. Једноставно, за онолико колико је са повериоцима постигнут отпис, за толико треба релаксирати дужнике унутар земље.
Проблеми домаће привреде и економије:
- Залажем се за суочавање са проблемима, њихово извлачење испод тепиха и чисте рачуне. Оптимиста сам, али не и илузиониста. О проблемима се, ма колико да су тешки и ма од када датирали, мора разговарати и да бисмо их решили, морамо почети да их решавамо. Са таквом филозофијом клупко се, у протекла четири месеца, полако размотава. Осим са Русима за дуг, са Немцима смо успели да пронађемо решење за случај Бор – „Дајмлер Клајслер”. Знам да је за РТБ то тежак задатак, али тај дуг је чист, а ситуација је била оптерећујућа; и ми смо помогли да се открави, па је прва од седам транши измирена. Питање „Сартида” је нешто сложеније, али мислим да ће Вест ЛБ наћи свој интерес на српском тржишту и бити задовољан. Смогли смо снаге да почнемо разговоре о односима „Фијата” и „Заставе”, који су дуго избегавани. Не кажем да је то крајње решење за „Заставу” (јер „Фијат” у овом тренутку нема ни интереса, нити, чини ми се, снаге да проблеме наше фирме уклапа у свој систем). Али рашчишћавање њихових односа омогућиће „Застави” да крене ка том крајњем решењу. И оно мало интересената за „Заставу” одустајало је кад види „Фијатов” рачун. Уосталом неки делови крагујевачког предузећа, који би могли да буду приватизовани, то не могу због система солидарне одговорности.
Одмрзавање донација:
- Почетак уклањања сенки у односима са овим земљама, омогућили су да се одмрзну обећане донације и кредити. Пре свега, италијанске донације за развој малих и средњих предузећа (почео је да се реализује први уговор о концесионалним кредиту од 33 милиона евра). Следеће недеље са Немачком ће бити потписан протокол о 49,8 милиона евра бесповратне помоћи и 35 милиона евра кредита за ову годину и споразум о техничкој сарадњи на који се чека већ две и по године. То би, кад је реч о међународној помоћи, знатно поправило учинак, умањен због збивања у протеклом периоду. Све веће је интересовање за гринфилд инвестиције, посебно немачких инвеститора, који су, иначе, мање заинтересовани за приватизацију и санирање фирми. Расте и интересовање Јапанаца и Американаца. Уверен сам да би сада, када су комплетиране институције, Србија требало да уђе у један стабилнији период, без политичких турбуленција.
Могућност доласка „Џенерал електрика” и других великих компанија на наше тржиште:
- Утицај политике на економију не треба занемаривати, уз чињеницу да би могло бити и мање дисонантних тонова и из саме Владе, али дајем предност другим елементима пословне климе на чијем се унапређењу, након доношења Акционог плана за уклањање баријера инвестирању, увелико ради. Најбољи пример су Американци. Нисмо сертификовани 31. марта, увек нам званично постављају неке услове, али то не спутава америчке инвеститоре. Доказ је улагање „Бол корпорације”, дуванска индустрија је под контролом америчких инвеститора, представници „Интере” понудили су да овде развију ланац ресторана брзе хране од пилетине у сарадњи са домаћим фирмама, интересовање је показао и „Џенерал електрик”, који је, да се не заварамо, пре свега заинтересован за продају своје робе, али је прихватио и сугестију да ће пласман бити бољи ако овде и инвестира и организује производњу. Велике компаније, и пре 30 година и пре деценију и данас, улазе опрезно. Код њих нема брака на први поглед.
Квоте за текстил и шећер:
- Мада је договор о текстилу са ЕУ постигнут, због наших и европских процедура, али и условљавања напретком у случају шећер, не верујем да ће споразум ступити на снагу пре 1. јануара. Међутим, до тада очекујем одобравање додатне квоте за извоз текстилних производа, али и интервентну квоту за шећер, која ће омогућити да део онога што имамо на лагеру и што стиже из овогодишње кампање, ипак пређе границу.
- Раздора по том питању нема, реч је о погрешној интерпретацији. Став Владе је јасан: приватизацију треба довршити и то у најкраћем року и на законит начин. Уз додатак да се Министарство за привреду неће бавити само приватизацијом и да је исто толико важно да се помогне предузећима да се консолидују, реструктуришу и преброде транзиционе проблеме.
Договори са Париским и Лондонским клубом:
- У постигнутом договору, осим доброг сигнала инвеститорима и отварања могућности фирмама и банкама да се задужују на тржишту капитала без државних гаранција, под много повољнијим условима, лежи и шанса за релаксацију привреде. Доста дуго било је илузија, чак и шпекулантских идеја да ће држава зарадити на тим дуговима. Једноставно, за онолико колико је са повериоцима постигнут отпис, за толико треба релаксирати дужнике унутар земље.
Проблеми домаће привреде и економије:
- Залажем се за суочавање са проблемима, њихово извлачење испод тепиха и чисте рачуне. Оптимиста сам, али не и илузиониста. О проблемима се, ма колико да су тешки и ма од када датирали, мора разговарати и да бисмо их решили, морамо почети да их решавамо. Са таквом филозофијом клупко се, у протекла четири месеца, полако размотава. Осим са Русима за дуг, са Немцима смо успели да пронађемо решење за случај Бор – „Дајмлер Клајслер”. Знам да је за РТБ то тежак задатак, али тај дуг је чист, а ситуација је била оптерећујућа; и ми смо помогли да се открави, па је прва од седам транши измирена. Питање „Сартида” је нешто сложеније, али мислим да ће Вест ЛБ наћи свој интерес на српском тржишту и бити задовољан. Смогли смо снаге да почнемо разговоре о односима „Фијата” и „Заставе”, који су дуго избегавани. Не кажем да је то крајње решење за „Заставу” (јер „Фијат” у овом тренутку нема ни интереса, нити, чини ми се, снаге да проблеме наше фирме уклапа у свој систем). Али рашчишћавање њихових односа омогућиће „Застави” да крене ка том крајњем решењу. И оно мало интересената за „Заставу” одустајало је кад види „Фијатов” рачун. Уосталом неки делови крагујевачког предузећа, који би могли да буду приватизовани, то не могу због система солидарне одговорности.
Одмрзавање донација:
- Почетак уклањања сенки у односима са овим земљама, омогућили су да се одмрзну обећане донације и кредити. Пре свега, италијанске донације за развој малих и средњих предузећа (почео је да се реализује први уговор о концесионалним кредиту од 33 милиона евра). Следеће недеље са Немачком ће бити потписан протокол о 49,8 милиона евра бесповратне помоћи и 35 милиона евра кредита за ову годину и споразум о техничкој сарадњи на који се чека већ две и по године. То би, кад је реч о међународној помоћи, знатно поправило учинак, умањен због збивања у протеклом периоду. Све веће је интересовање за гринфилд инвестиције, посебно немачких инвеститора, који су, иначе, мање заинтересовани за приватизацију и санирање фирми. Расте и интересовање Јапанаца и Американаца. Уверен сам да би сада, када су комплетиране институције, Србија требало да уђе у један стабилнији период, без политичких турбуленција.
Могућност доласка „Џенерал електрика” и других великих компанија на наше тржиште:
- Утицај политике на економију не треба занемаривати, уз чињеницу да би могло бити и мање дисонантних тонова и из саме Владе, али дајем предност другим елементима пословне климе на чијем се унапређењу, након доношења Акционог плана за уклањање баријера инвестирању, увелико ради. Најбољи пример су Американци. Нисмо сертификовани 31. марта, увек нам званично постављају неке услове, али то не спутава америчке инвеститоре. Доказ је улагање „Бол корпорације”, дуванска индустрија је под контролом америчких инвеститора, представници „Интере” понудили су да овде развију ланац ресторана брзе хране од пилетине у сарадњи са домаћим фирмама, интересовање је показао и „Џенерал електрик”, који је, да се не заварамо, пре свега заинтересован за продају своје робе, али је прихватио и сугестију да ће пласман бити бољи ако овде и инвестира и организује производњу. Велике компаније, и пре 30 година и пре деценију и данас, улазе опрезно. Код њих нема брака на први поглед.
Квоте за текстил и шећер:
- Мада је договор о текстилу са ЕУ постигнут, због наших и европских процедура, али и условљавања напретком у случају шећер, не верујем да ће споразум ступити на снагу пре 1. јануара. Међутим, до тада очекујем одобравање додатне квоте за извоз текстилних производа, али и интервентну квоту за шећер, која ће омогућити да део онога што имамо на лагеру и што стиже из овогодишње кампање, ипак пређе границу.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања