Флајнер је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да би за сваку одлуку о статусу Косова и Метохије која би изашла из тог оквира био потребан консензус обе стране и допуна Резолуције 1244.
Он је изразио разочарање тиме што је посредничка тројка Контакт групе, коју чине изасланици ЕУ, Русије и САД – Волфганг Ишингер, Александар Боцан Харченко и Френк Визнер, до сада одбијала да изнесе своје мишљење о садржају Резолуције 1244 и њеним импликацијама на питање статуса, или да у том погледу тражи мишљење независног експерта.
За било ког правника текст ове резолуције потпуно је јасан и налаже поштовање суверенитета и тражење решења за Космет само у оквиру суштинске аутономије, указао је Флајнер.
Према његовим речима, посредничка тројка је обавезна да у случају дилеме у погледу правне основе наших преговора, која је очигледно садржана у Резолуцији 1244, тражи објективно и уверљиво тумачење са стране.
Истовремено, правни саветник преговарачког тима Београда оценио је да је Приштина одбијањем било каквог компромиса у преговорима о будућем статусу Косова и Метохије одступила од основног преговарачког принципа "бона фиде".
Он је подсетио на то да је генерални секретар УН Бан Кимун дао јасан мандат да се преговори воде о статусу Космета, што значи да су стране које улазе у ове преговоре принципом "бона фиде", односно искрености и добрих намера, обавезне бар на то да буду отворене за компромис по питању статуса.
Међународни суд правде у Хагу је у више случајева наложио да стране које уђу у преговоре морају да буду отворене за компромис, објаснио је Флајнер и указао на то да је Београд, насупрот Приштини, у досадашњим преговорима био веома креативан и давао различите предлоге за аутономију јужне српске покрајине.
Београд је увек поштовао Резолуцију 1244 Савета безбедности УН која пружа оквир за суштинску аутономију. Приштини су представљени бројни различити модели, али о детаљима се никада није дискутовало јер су сви предлози одбацивани са аргументима да Приштина неће чинити компромис по питању статуса, подсетио је Флајнер.
Према његовим речима, једини предлог Приштине био је да понуди уговор о пријатељству и сарадњи са Србијом по добијању независности, али је стално одбијала да преговара о истинском мандату преговора, а то је статус Космета.
Предлог о пријатељским односима Космета и Србије излази из мандата преговора које је предложила тројка, поновио је Флајнер и поставио питање како уопште страна која одбија сарадњу и пријатељство у преговорима о статусу може да полаже право на кредибилитет када је реч о споразуму о пријатељству.
Евентуални преговори о односима Србије и Космета би, оценио је Флајнер, били корисни и на добробит народа у региону само уколико би обе стране пристале да поштују Резолуцију 1244 као основни оквир за решење статуса и одбациле било какву унилатералну одлуку о њему.