П:
О:
Читај ми
Сиромаштво у Србији преполовљено у периоду од 2002. до 2007. године
Београд,
29. новембар 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић и директор Дирекције за западни Балкан у Генералном директорату за проширење ЕУ Пјер Мирел отворили су данас Трећу националну конференцију о смањењу сиромаштва.
Пјер Мирел и Божидар Ђелић
Аутор:
Фонет
Ђелић је том приликом истакао да у 2007. години у Србији има 6,6 одсто сиромашних и указао на то да је сиромаштво у нашој земљи преполовљено у периоду од 2002. до 2007. године захваљујући спровођењу Стратегије за смањење сиромаштва.
Према његовим речима, апсолутна линија сиромаштва за ову годину у Србији износи месечно 8.883 динара по потрошачкој јединици, при чему линија сиромаштва поред издатака за храну обухвата и друге издатке (обућу, одећу, хигијену, покућство, издатке за здравство и образовање).
Тако се сиромашним сматра свако лице чија је месечна потрошња по потрошачкој јединици била мања од 8.883 динара, што значи да би за трочлану породицу тај минимум месечне потрошње износио 19.543 динара. Потрошња око 6,6 одсто житеља Србије је испод овог минимума, а према овоме око 490.000 становника Србије је сиромашно, навео је он.
Ђелић је рекао да је према овој методологији у 2002. години у Србији 13,4 одсто становника класификовано као сиромашно, с обзиром на то да је њихова потрошња по потрошачкој јединици у просеку била нижа од линије сиромаштва, која је износила 5.234 динара месечно по потрошачкој јединици.
Становништво Србије које не живи у градским подручјима знатно је сиромашније у односу на становништво које живи у градовима. Индекс сиромаштва становништва ванградског подручја је готово два и по пута већи од индекса сиромаштва становништва градског подручја (4,3 одсто према 9,7 одсто), а за око 50 одсто већи у односу на просек целе популације, истакао је потпредседник Владе.
Он је навео да је регион са највећим уделом сиромашних централна Србија, у којој око 8,4 одсто становника спада у категорију сиромашних, уз напомену да се у оквиру овог региона запажа знатна разлика у сиромаштву градског и осталог подручја.
Ђелић је као категорије становништва које су биле најчешће заступљене у категорији сиромашних у 2007. години навео необразовано становништво (без или само са основном школом), децу до 13 година старости, домаћинства са 6 и више чланова, старачка домаћинства и домаћинства која живе изван градског подручја. Посматрано према годинама старости, како је рекао, посебно се издвајају деца до 13 година и старији од 65 година, при чему је сиромашно 8,9 одсто деце до 13 година, односно 9,5 одсто старог становништва.
Деца до 13 година, међутим, чине и најбројнију старосну групу међу сиромашнима – 24,1 одсто, иако је њихово учешће у општој популацији значајно мање – 12,7 одсто, истакао је потпредседник Владе.
Он је оценио да је основни узрок сиромаштва незапосленост, у највећој мери узрокована ниском образовном структуром радно активних чланова домаћинстава, а на смањење сиромаштва највише би утицало повећање стопе запослености и нивоа образовања носиоца домаћинства.
Сиромаштво је анализирано на основу резултата Анкете о животном стандарду, коју је спровео Републички завод за статистику у мају ове године, на репрезентативном узорку од 5.558 домаћинстава, нагласио је Ђелић.
Конференција о смањењу сиромаштва одржава се у организацији Владе Републике Србије и Тима потпредседника Владе за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва.
На скупу ће бити оцењен напредак постигнут у спровођењу поменуте стратегије, представљени најновији подаци о сиромаштву у 2007. години и размотрени нови планови у складу са препорукама које су дефинисане Другим извештајем о имплементацији Стратегије за смањење сиромаштва у Србији, који је Влада Србије усвојила у августу ове године.
Конференцији ће присуствовати представници свих релевантних институција и организација које учествују у процесу спровођења Стратегије, као што су ресорна министарства и друге државне институције, представници локалних власти, Народне скупштине, цивилног друштва, синдиката и међународних донатора.
Искуства земаља у окружењу у борби против сиромаштва представиће учесници из Словеније, Мађарске и Босне и Херцеговине.
Поред учесника из Србије, присутнима ће се обратити и амбасадор Велике Британије у Србији Стивен Вордсворт, директор Канцеларије Светске банке за Србију Сајмон Греј, стални координатор Уједињених нација за Србију Ленс Кларк и директор Европске мреже против сиромаштва Финтан Фарел.
Према његовим речима, апсолутна линија сиромаштва за ову годину у Србији износи месечно 8.883 динара по потрошачкој јединици, при чему линија сиромаштва поред издатака за храну обухвата и друге издатке (обућу, одећу, хигијену, покућство, издатке за здравство и образовање).
Тако се сиромашним сматра свако лице чија је месечна потрошња по потрошачкој јединици била мања од 8.883 динара, што значи да би за трочлану породицу тај минимум месечне потрошње износио 19.543 динара. Потрошња око 6,6 одсто житеља Србије је испод овог минимума, а према овоме око 490.000 становника Србије је сиромашно, навео је он.
Ђелић је рекао да је према овој методологији у 2002. години у Србији 13,4 одсто становника класификовано као сиромашно, с обзиром на то да је њихова потрошња по потрошачкој јединици у просеку била нижа од линије сиромаштва, која је износила 5.234 динара месечно по потрошачкој јединици.
Становништво Србије које не живи у градским подручјима знатно је сиромашније у односу на становништво које живи у градовима. Индекс сиромаштва становништва ванградског подручја је готово два и по пута већи од индекса сиромаштва становништва градског подручја (4,3 одсто према 9,7 одсто), а за око 50 одсто већи у односу на просек целе популације, истакао је потпредседник Владе.
Он је навео да је регион са највећим уделом сиромашних централна Србија, у којој око 8,4 одсто становника спада у категорију сиромашних, уз напомену да се у оквиру овог региона запажа знатна разлика у сиромаштву градског и осталог подручја.
Ђелић је као категорије становништва које су биле најчешће заступљене у категорији сиромашних у 2007. години навео необразовано становништво (без или само са основном школом), децу до 13 година старости, домаћинства са 6 и више чланова, старачка домаћинства и домаћинства која живе изван градског подручја. Посматрано према годинама старости, како је рекао, посебно се издвајају деца до 13 година и старији од 65 година, при чему је сиромашно 8,9 одсто деце до 13 година, односно 9,5 одсто старог становништва.
Деца до 13 година, међутим, чине и најбројнију старосну групу међу сиромашнима – 24,1 одсто, иако је њихово учешће у општој популацији значајно мање – 12,7 одсто, истакао је потпредседник Владе.
Он је оценио да је основни узрок сиромаштва незапосленост, у највећој мери узрокована ниском образовном структуром радно активних чланова домаћинстава, а на смањење сиромаштва највише би утицало повећање стопе запослености и нивоа образовања носиоца домаћинства.
Сиромаштво је анализирано на основу резултата Анкете о животном стандарду, коју је спровео Републички завод за статистику у мају ове године, на репрезентативном узорку од 5.558 домаћинстава, нагласио је Ђелић.
Конференција о смањењу сиромаштва одржава се у организацији Владе Републике Србије и Тима потпредседника Владе за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва.
На скупу ће бити оцењен напредак постигнут у спровођењу поменуте стратегије, представљени најновији подаци о сиромаштву у 2007. години и размотрени нови планови у складу са препорукама које су дефинисане Другим извештајем о имплементацији Стратегије за смањење сиромаштва у Србији, који је Влада Србије усвојила у августу ове године.
Конференцији ће присуствовати представници свих релевантних институција и организација које учествују у процесу спровођења Стратегије, као што су ресорна министарства и друге државне институције, представници локалних власти, Народне скупштине, цивилног друштва, синдиката и међународних донатора.
Искуства земаља у окружењу у борби против сиромаштва представиће учесници из Словеније, Мађарске и Босне и Херцеговине.
Поред учесника из Србије, присутнима ће се обратити и амбасадор Велике Британије у Србији Стивен Вордсворт, директор Канцеларије Светске банке за Србију Сајмон Греј, стални координатор Уједињених нација за Србију Ленс Кларк и директор Европске мреже против сиромаштва Финтан Фарел.
-
Београд, 20. децембар 2024.На Аеродрому „Никола Теслаˮ пуштене у рад електронске капије
-
Београд, 20. децембар 2024.Од 1. јануара нови систем обрачуна зарада запослених у здравству
-
Београд, 20. децембар 2024.Ухапшено девет чланова организоване криминалне групе због...
-
Београд, 20. децембар 2024.Саучешће Вулина поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Пресечен још један ланац нелегалне трговине животињама на...
-
Београд, 19. децембар 2024.Унапређење сарадње са Русијом у области ванредних ситуација
-
Београд, 19. децембар 2024.Наставак размене искустава Србије и Русије у обучавању...
-
Београд, 18. децембар 2024.САЈ гаранција сигурности и безбедности грађана Србије
-
Београд, 18. децембар 2024.Значајна помоћ државе младима за куповину првог стана
-
Београд, 17. децембар 2024.Заплењене три тоне стероида у вредности три милиона евра