Министар Томислав Жигманов је тим поводом указао на то да је слобода говора универзално људско право, али да та слобода није апсолутна. Наиме, поштовање овог људског права претпоставља одређена ограничења и обавезе појединца, удружења и државних институција на уважавање права и интереса других.
Министар је подсетио на то да говор мржње подстиче предрасуде, шири непријатељство и дискриминацију, често позива на насиље и шаље поруке нетрпељивости и нетолеранције, заговара пропагандне активности против појединца или групе на основу њиховог личног или претпостављеног својства, и, што је све присутније, због различитог политичког или идеолошког мишљења.
Према његовим речима, из тога проистиче обавеза за реално сагледавање постојећих политика и пракси у друштву, трендова комуникације, нарочито у јавном простору, медијима и на друштвеним мрежама у циљу предузимања неопходних мера за борбу против говора мржње.
Влада показује чврсту опредељеност да својим политикама и механизмима утиче да се у свим секторима ојача борба против говора мржње, обезбеди примена закона и повећа ниво одговорности за сваки вид насиља и злоупотреба, нагласио је Жигманов.
Он је навео да је Влада то показала усвајањем бројних закона и стратешких докумената, као и прихватањем препорука држава чланица Уједињених нација у оквиру Четвртог циклуса Универзалног периодичног прегледа које се односе на говор мржње.
Уједињене нације су 18. јуна 2019. године покренуле Стратегију и план против говора мржње, који је препознат као свака врста комуникације у говору, писању или понашању која напада или користи пежоративни или дискриминаторни језик у односу на особу или групу на основу њихове верске и етничке припадности, расе, боје коже, порекла, пола или другог личног својства.
Говор мржње препознат је и санкционисан законодавством Србије, и то у члану 11 Закона о забрани дискриминације, који забрањује изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица, или групе лица, због њихових личних својстава, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола, и на други начин.
И други закони у сфери људских права, као што су Закон о родној равноправности и Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, али и Закон о заштити права и слобода националних мањина, садрже одредбе које се односе на говор мржње, додаје се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.