Лучић је објаснила да учење знаковног језика за глуве особе усменим начином или путем курсева није довољно и да у свету постоје знаковни језици који су већ одавно стандардизовани и имају развијени речник и граматику.
Председник Савеза глувих и наглувих Србије Мирослав Јовановић указао је на то да су стандардизација и увођење српског знаковног језика за особе са оштећеним слухом у школе преко потребни како би се оне што боље укључиле у информативне и друге друштвене токове.
Јовановић је истакао да је српски знаковни језик сиромашан, несвеобухватан, да у њему не постоје појмови за неке говорне речи и да се учи усменим путем, преношењем са генерације на генерацију.
Помоћник министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Владимир Пешић нагласио је да је право особа са оштећеним слухом на комуникацију и информисање основно људско право и да су положај и заштита ових особа у Србији регулисани Уставом, Стратегијом о унапређењу положаја особа са инвалидитетом и Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
Декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Добривоје Радовановић подсетио је на то да је знаковни језик на овом факултету уведен 1998. године и да се учи на другој, трећој и четвртој години студија, при чему је тако могуће научити 1.300 до 1.500 речи годишње.
На скупу учествују представници институција чији је рад усмерен на побољшање положаја особа са оштећеним слухом, представници школа за ученике оштећеног слуха, организација глувих и наглувих и других организација особа са инвалидитетом, као и међународни стручњаци који се баве знаковним језиком.
Циљ семинара, на којем учествују представници десет земаља, јесте да се особама са оштећеним слухом омогући да се што више укључе у информативне и свакодневне токове живота, а овај догађај представља и почетак процеса усмереног на развој и стандардизацију српског знаковног језика.