Љајић је током сусрета са члановима удружења родитеља деце са сметњама у развоју и њиховим малишанима истакао да смештај деце у државним институцијама на месечном нивоу кошта од 320 до 400 евра, а кућна нега 5.300 динара, и додао да се ту види простор за помоћ овим породицама.
Он је нагласио да ниједна институција или неговатељица не може заменити породицу и објаснио да ће новим законским решењима бити тражене могућности за то да дете са посебним потребама буде у породици.
Министар је указао и на неопходност мотивације комплетног друштва како би се што више пажње посветило породицама са децом ометеном у развоју и најавио стварање законских могућности за формирање приватних установа за смештај ове деце.
Према његовим речима, у том случају, држава би прописивала стандарде и акредитацију, а разматрају се и могућности да надзор над установама тог профила, уз Министарство рада и социјалне политике, могу обављати разни сегменти читавог друштва, попут родитеља и невладиних организација.
Љајић је истакао да се у старању о деци ометеној у развоју не могу аутоматски преписати решења из Шведске или Данске, и додао да ће средствима Националног инвестиционог плана бити финансирано приближно сто дневних боравака широм Србије.
Он је указао на то да су тенденције ресорног министарства да се смањи број корисника установа за ометене у развоју на 50 особа, и оценио да се у Србији још не може применити стандард појединих држава ЕУ, где се у специјализованим домовима налази до двадесетак особа.