Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је данас у Палати Србија, заједно са представницима пет министарстава и 20 факултета, научних института и енергетских предузећа, Меморандум о разумевању у области примене развоја нуклеарне енергије у Републици Србији.
П:
О:
Читај ми
Успостављање програма за мирнодопску примену нуклеарне енергије у Србији
Београд,
10. јул 2024.
Меморандум треба да омогући окупљање стручних кадрова из земље и иностранства који ће радити на испитивању могућности за успостављање програма за мирнодопску примену нуклеарне енергије у Србији.
Ђедовић Хандановић је на панелу “Hуклеарна енергија од прошлости до будућности“, којим је отпочела јавна дебата о могућностима за коришћење нуклеарне енергије у Србији, истакла да су потписивањем Меморандума повезана министарства, академске и научне институције, како бисмо били у стању да уопште разматрамо коришћење нуклеарне енергије у нашој земљи.
Тема снабдевања енергијом је питање и енергетске и националне безбедности и зато је важно да на стручан и посвећен начин размотримо све чињенице и да не прескочимо ниједну степеницу на том путу, јер немамо простора за грешке, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је додала да израда прелиминарне техничке студије треба да обезбеди компаративну анализу доступних технологија на тржишту, покаже које су предности и мане могућих решења и који су технички, економски и тржишни параметри за градњу нуклеарних електрана.
Она је рекла да су то неопходни предуслови за доношење информисаних одлука у будућности, заједно са развојем образовних и научних програма, јачањем капацитета у нашим институтима и стварањем регулаторног и институционалног оквира.
Ђедовић Хандановић је навела да је коришћење нуклеарне енергије предвиђено и једним од сценарија Интегрисаног националног енергетског и климатског плана, као и новом Стратегијом развоја енергетике, где се разматра увођење нуклеарних електрана у електроенергетски систем Србије након 2040. године.
Министарка је нагласила да је у Србији од 1989. године на снази законска забрана изградње нуклеарних електрана, уведена као реакција на акцидент у Чернобиљу 1986. године.
Међутим, према њеним речима, одредбе тог закона не односе се на научноистраживачке и истраживачко-развојне радове, рударско-геолошке истражне радове и образовање кадрова.
Она је напоменула да су регулаторни услови само један од елемената, постоји низ других корака које треба да се спроведу да би могла да се донесе информисана одлука о нуклеарној енергији.
Ђедовић Хандановић је истакла да је струка рекла да имамо темељ који треба да развијамо, пре свега у смислу развоја стручног знања.
Постоје смернице Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) о корацима и условима које треба испунити, а имамо и потписане споразуме и са компанијама које су носиоци знања и технологија у области нуклеарне енергије. То је важно пре свега за развој стручних знања, а не опредељује нас унапред за одређеног партнера или технологију, поручила је Ђедовић Хандановић.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине Сандра Докић рекла је да је коришћење нуклеарне енергије значајно у контексту климатских политика Европске уније која је, потписивањем Зеленог договора, поставила циљ да до 2050. године достигне климатску неутралност елиминисањем емисија угљен-диоксида.
Докић је додала да се у Европи 26 одсто електричне енергије производи из нуклеарних електрана и да Пољска, високо зависна од угља као и Србија, планира изградњу шест нуклеарних реактора за производњу електричне енергије, a да неке суседне земље попут Румуније, проширују своје нуклеарне капацитете.
Државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација Мирослав Трајановић истакао је да ће то министарство пружити сву неопходну подршку како би се унапредили професионални капацитети неопходни за изградњу нуклеарних електрана за производњу електричне енергије.
Трајановић је додао да се нуклеарна енергија може користити у енергетици, медицини и науци и да су бројне европске земље, раније скептичне по питању примене, одлучиле да користе нуклеарну енергију у различитим областима.
Међународни експерт Ђурица Танкосић рекао је да је наша земља још осамдесетих година прошлога века имала амбиције да гради нуклеарна постројења за производњу електричне енергије и да је потребно наставити тамо где смо стали 1985. године.
Када је реч о људским капацитетима, Танкосић је нагласио да за разлику од земаља попут Египта, Бангладеша и Јордана које већ развијају нуклеарне програме, Србија има већи технолошки и ресурсни потенцијал.
Међународни експерт Миодраг Месаровић рекао је да се данас у 32 земље у свету нуклеарна енергија користи за производњу електричне енергије, у којима је изграђено 438 електрана инсталисане снаге 392.000 МW.
Месаровић је навео да велики број земаља има амбицију да уђе у нуклеарни програм и да су се светски званичници због енергетске транзиције определили да утроструче капацитете до 2050. године.
Потписници Меморандума су Институт за нуклеарне науке Винча, ЈП „Нуклеарни објекти Србије“, Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), Српско нуклеарно друштво, Институт за физику, Физички факултет, Природно математички факултет у Новом Саду, Природно математички факултет у Крагујевцу, Електротехнички факултет (ЕТФ), Машински факултет, Технолошко-металуршки факултет из Београда, Факултет техничких наука у Новом Саду, Електротехнички институт Никола Тесла, Факултет за физичку хемију, Биолошки факултет, Грађевински факултет, Економски факултет и Медицински факултет.
Меморандум су, поред Министарства рударства и енергетике, потписали и Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Министарство просвете, Министарство заштите животне средине, Министарство здравља, као и предузећа „Електропривреда Србије“ и „Електромрежа Србије“.
Аутор фотографија: Емилија Јовановић
-
Београд, 16. јул 2024.Јачање српског националног и културног идентитета у Француској,...
-
Кладово, 15. јул 2024.Пемци 1 у Кладову прва топлана која комбинује два обновљива...
-
Београд/Праг, 15. јул 2024.Европска унија није потпуна без Србије
-
Београд, 15. јул 2024.Напредак у погледу положаја ЛГБТИ+ особа у Србији
-
Београд/Праг, 15. јул 2024.Србија за Чешку веома важан партнер у региону Западног Балкана
-
Београд/Бањалука, 15. јул 2024.Интензивирање сарадње са РС у области државне управе и локалне...
-
Београд, 14. јул 2024.Политичком насиљу нема места у друштву
-
Београд, 14. јул 2024.Превентивне прегледе данас обавило скоро 16.000 грађана
-
Мионица, 14. јул 2024.Очување културне баштине кроз традиционалне манифестације
-
Топола, 13. јул 2024.Економско оснаживање жена у руралним подручјима