Ђелић је у ауторском тексту у најновијем издању недељника "Време“ навео да је тај приоритет недвосмислено истакнут и у Нацрту националне стратегије одрживог развоја Србије, коју ће у фебруару, после јавне расправе у 20 градова, усвојити Влада Србије.
Он је навео податак да Србија троши приближно седам пута више енергије да би створила 1.000 долара бруто домаћег производа (БДП) од држава ЕУ или европских држава чланица ОЕЦД-а, и скоро три пута више од Мађарске или Пољске, а чак четири пута више од Хрватске.
Потпредседник Владе је указао на то да од свих видова енергије Србија најнеефикасније троши струју и навео упоредни податак да се за један долар БДП-а у Србији потроши приближно три киловат-сата струје, што је скоро девет пута више од просека у ЕУ.
Према његовим речима, наши суседи троше електричну енергију знатно ефикасније – Румуни скоро двоструко, Мађари и Хрвати скоро три пута ефикасније у односу на нас.
Ђелић је навео да је један од главних економских проблема у овом тренутку висок и растући дефицит у трговини Србије са светом, при чему на страни расхода доминирају управо расходи за увоз енергената, чија цена из године у годину расте, а ми настављамо са њиховом неефикасном потрошњом.
Потпредседник Владе Србије оценио је да је највећи потенцијал за смањење енергетске неефикасности лежи у грађевинарству и потрошњи домаћинстава.
Када би потрошачи у домаћинствима Србије уместо класичних сијалица прешли на употребу штедљивих, које троше до пет пута мање струје, стварајући уштеду у потрошњи и до 80 одсто, могла би се уштедети годишња производња једне средње термоелектране на угаљ од, рецимо, 350 мегавата (МW), објаснио је Ђелић.
Он је навео да бисмо, када би се степен термоизолације стамбеног и пословног простора у Србији повећао, бар до нивоа европских земаља у окружењу, уштедели производњу још једне термоелектране.
То представља могућност да уместо што увозимо почнемо да извозимо енергију, и то ону најскупљу, као и могућности да Србија не само смањи дефицит већ и да оствари суфицит у спољној трговини, што би се одразило на тражњу за нашим динаром, па би он постао јачи, указао је потпредседник Владе Србије.
На основу поузданих процена, потенцијал обновљивих извора енергије у Србији износи приближно три милиона тона еквивалентне нафте, што износи приближно 25 одсто годишње потрошње енергије, навео је Ђелић.
Према његовим речима, да би Србија кренула енергетски ефикасно напред, није потребно да гради нуклеарке, већ да свако од нас било као произвођач, било као потрошач, учини мали корак.
Посао државе је да створи ситуацију у којој се сваки уштеђени киловат-сат, или свака неемитована тона угљен-диоксида, брзо и јасно пресликају на стање у новчанику, закључио је потпредседник Владе.