Ђедовић Хандановић је, гостујући на Телевизији Прва, рекла да то значи поштовање правног поретка наше земље.
Уставни суд прогласио је одлуку Владе из 2022. године о укидању Просторног плана неуставном, и у том смислу Влада Србије је вратила на снагу уредбу која је давала могућност да се пројекат „Јадар“ развија, у складу са законским процедурама. Одлука Владе не прејудицира одлуку о пројекту, већ се констатује одлука Уставног суда која мора да се поштује, додала Ђедовић Хандановић.
Она је нагласила да ће Влада наставити да ради у интересу грађана и потенцијалног развоја пројекта у складу са законима, процедурама и највишим стандардима заштите животне средине.
Министарка је указала на то да се усклађује правни систем са нормативним оквиром у ЕУ, подижу се захтеви и стандарди за развој сваког пројекта када су у питању јавне дебате, увиди и студије.
Влада и ресорно министарство наставиће да раде свој посао поштујући све процедуре и радећи у интересу грађана, нагласила је она, додавши да се стандарди у рударству константно развијају и да ћемо их пренети у наш законодавни оквир.
Према њеним речима, рударство је веома важна индустријска грана за Србију, која је богата рудама и минералним сировинама.
Започет је рад на измени Закона о рударству и геолошким истраживањима како би се још више заштитили наши интереси и дале веће шансе за развијање рударства. Наши захтеви треба да буду бескомпромисни а када је пројекат „Јадар“ у питању, потребно је да развијамо цео ланац вредности, до производње батерија и електричних возила, поручила је Ђедовић Хандановић.
Она је указала на то да је литијум важан минерал за којим постоји велика тражња у Европи и свету а ми треба паметно да размислимо о томе како можемо да развијамо тај пројекат на здравим основама, поштујући највише стандарде заштите животне средине.
Од тога ће велику корист имати локалне заједнице, с обзиром на то да ће се градити и пратећа инфраструктура, путеви и пруге уз запошљавање више од 2.000 висококвалификованих људи, чиме ће се наша земља позиционирати у индустријском развоју Европе, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је, када је у питању рекордна потрошња електричне енергије током високих температура, истакла да електроенергетске компаније будно прате ситуацију.
Раст температура, подсетила је она, утиче на рад енергетског сектора и у том смислу планирају се дежурства и повећава надгледање у складу са температурним прогнозама и црвеним метео-алармом.
Забележена је рекордна потрошња електричне енергије 15. јула од 103,5 гигават-часова, која је за око 10 до 15 одсто већа у односу на претходну годину. У зимским месецима, када су дани изузетно хладни, потрошња износи око 110 гигават-часова, што довољно говори о томе да се потрошња у летњем и зимском периоду изједначава, рекла је министарка.
Она је напоменула и да „Електропривреда Србије“ спроводи планиране ремонте који су од изузетне важности за енергетски систем.
После 42 године нисмо више могли да одлажемо ревитализацију реверзибилне хидроелектране Бајина Башта. Када се заврши ревитализација оба агрегата, то ће продужити живот овог постројења за 35 година, а оно је од изузетне важности за нашу енергетску сигурност, нагласила је министарка.
Према њеним речима, завршени су радови на тунелу и цевоводу и очекује се врло брзо пуштање у рад једног агрегата чим се заврше тестирања, док се ревитализација другог агрегата наставља по плану.
ЕПС је планирао екстерне набавке електричне енергије по повољнијим ценама у односу на тренутне. Расту цене електричне енергије на тржишту југоисточне Европе, наставићемо да пратимо дешавања, да попуњавамо депоније и акумулације ради што веће сигурности, додала је Ђедовић Хандановић.