П:
О:
Читај ми
Aпел за проналажење киднапованих и несталих медицинских радника на Косову
Београд,
13. јул 2004.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосaвљевић упутио је данас званично писмо међународним институцијама са апелом за проналажење киднапованих и несталих медицинских радника на територији Косова и Метохије од 1998. до 2003. године.
Томица Милосевљевић
Писмо је упућено генералном секретару УН, специјалном изасланику генералног секретара УН за Косово и Метохију, Савету безбедности УН, Комитету УН за заштиту људских права, Комитету ЕУ за заштиту људских права, Генералној скупштини Савета Европе, амбасадама сталних чланица Савета безбедности УН које се налазе у Београду и Светској здравственој организацији.
У писму се истиче да је у јуну 1999. године, уласком војног дела Међународне мисије за Космет, албанским милитантним организацијама омогућено несметано протеривање око 250.000 Срба и Црногораца и других неалбанаца са територије Косова и Метохије, а да су међу првим жртвама ужасних репресија и физичких ликвидација које су извели албански екстремисти били и врхунски стручњаци медицине српске и црногорске националности. Остварена је паклена замисао да се и физички уништи активност, деценијама стваране, високо креативне групе универзитетских професора, која је, школујући равноправно студенте и лекаре свих националности, заслужна за завидан развој и постигнут висок ниво савремене медицине на Косову и Метохији, наводи се у писму. Милосављевић је подсетио на то да је од почетка 1998. године до данас на просторима Косова и Метохије нестало 1.303 лица, од којих је 150 убијено, 364 ослобођено или успело да побегне, док је судбина 789 несталих још увек неразјашњена. Молим Вас и апелујем да искористите свој лични ауторитет, ауторитет институције коју представљате и респективне стране којима ваше институције руководе да проблем киднапованих и несталих особа добије конкретне облике практичног деловања на терену, јер без његовог решавања нема напретка ни у осталим већ пројектованим процесима, поручио је Милосављевић. Он је затражио подршку и хитну активну помоћ и енергичну и континуирану интервенцију институција ЕУ и УН, како би се коначно, у складу с основним постулатима медицинске етике, омогућило право на достојанствен људски живот Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и тако коначно расветлила и судбина киднапованих и несталих медицинских радника.
Милосављевић је као прилог писму доставио и списак са именима 12 киднапованих медицинских радника на Косову и Метохији:
1. Стамен Генев, медицински техничар, киднапован 29. јуна 1998. у селу Црнољево код Дуље; 2. Др Александар Станојевић, лекар Дома здравља у Ораховцу, киднапован 17. јула 1998. са радног места; 3. Душко Патрногић, медицински техничар Дома здравља у Ораховцу, киднапован 17. јула 1998. са радног места; 4. Миле Вуксановић, радник Хигијенског завода у Приштини, киднапован 2. априла 1999. на путу Урошевац-Штимље; 5. Проф. др Андрија Томановић, редован професор Медицинског факултета, управник Хируршке клинике КБЦ у Приштини, киднапован 24. јуна 1999. са радног места на клиници; 6. Александар Тодоровски, апсолвент стоматологије, киднапован 25. јуна 1999. из своје куће у Приштини; 7. Вељко Остојић, медицински техничар службе хитне помоћи Дома здравља у Приштини, избеглица из Крајине, киднапован 12. јула 1999. у Приштини; 8. Милош Гордић, медицински техничар службе хитне помоћи Дома здравља у Приштини, избеглица из Мостара, киднапован 12. јула 1999. у Приштини; 9. Борисав Сталетовић, радник Дома здравља у Приштини, киднапован 1999. године; 10. Светомир Микић, дипломирани инжењер, киднапован 21. јула 1999. на радном месту у Институту за патологију у Приштини; 11. Борислав Павић, медицински техничар, киднапован 24. јула 1999. у Гњилану; 12. Др Небојша Петковић, стоматолог Хитне помоћи у Приштини, киднапован 30. јула 1999. на путу према радном месту.
У писму се истиче да је у јуну 1999. године, уласком војног дела Међународне мисије за Космет, албанским милитантним организацијама омогућено несметано протеривање око 250.000 Срба и Црногораца и других неалбанаца са територије Косова и Метохије, а да су међу првим жртвама ужасних репресија и физичких ликвидација које су извели албански екстремисти били и врхунски стручњаци медицине српске и црногорске националности. Остварена је паклена замисао да се и физички уништи активност, деценијама стваране, високо креативне групе универзитетских професора, која је, школујући равноправно студенте и лекаре свих националности, заслужна за завидан развој и постигнут висок ниво савремене медицине на Косову и Метохији, наводи се у писму. Милосављевић је подсетио на то да је од почетка 1998. године до данас на просторима Косова и Метохије нестало 1.303 лица, од којих је 150 убијено, 364 ослобођено или успело да побегне, док је судбина 789 несталих још увек неразјашњена. Молим Вас и апелујем да искористите свој лични ауторитет, ауторитет институције коју представљате и респективне стране којима ваше институције руководе да проблем киднапованих и несталих особа добије конкретне облике практичног деловања на терену, јер без његовог решавања нема напретка ни у осталим већ пројектованим процесима, поручио је Милосављевић. Он је затражио подршку и хитну активну помоћ и енергичну и континуирану интервенцију институција ЕУ и УН, како би се коначно, у складу с основним постулатима медицинске етике, омогућило право на достојанствен људски живот Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и тако коначно расветлила и судбина киднапованих и несталих медицинских радника.
Милосављевић је као прилог писму доставио и списак са именима 12 киднапованих медицинских радника на Косову и Метохији:
1. Стамен Генев, медицински техничар, киднапован 29. јуна 1998. у селу Црнољево код Дуље; 2. Др Александар Станојевић, лекар Дома здравља у Ораховцу, киднапован 17. јула 1998. са радног места; 3. Душко Патрногић, медицински техничар Дома здравља у Ораховцу, киднапован 17. јула 1998. са радног места; 4. Миле Вуксановић, радник Хигијенског завода у Приштини, киднапован 2. априла 1999. на путу Урошевац-Штимље; 5. Проф. др Андрија Томановић, редован професор Медицинског факултета, управник Хируршке клинике КБЦ у Приштини, киднапован 24. јуна 1999. са радног места на клиници; 6. Александар Тодоровски, апсолвент стоматологије, киднапован 25. јуна 1999. из своје куће у Приштини; 7. Вељко Остојић, медицински техничар службе хитне помоћи Дома здравља у Приштини, избеглица из Крајине, киднапован 12. јула 1999. у Приштини; 8. Милош Гордић, медицински техничар службе хитне помоћи Дома здравља у Приштини, избеглица из Мостара, киднапован 12. јула 1999. у Приштини; 9. Борисав Сталетовић, радник Дома здравља у Приштини, киднапован 1999. године; 10. Светомир Микић, дипломирани инжењер, киднапован 21. јула 1999. на радном месту у Институту за патологију у Приштини; 11. Борислав Павић, медицински техничар, киднапован 24. јула 1999. у Гњилану; 12. Др Небојша Петковић, стоматолог Хитне помоћи у Приштини, киднапован 30. јула 1999. на путу према радном месту.
-
Ваљево, 20. децембар 2024.Гашић присуствовао полагању заклетве војника генерације...
-
Београд, 20. децембар 2024.Јавни позив за подстицаје за управљање ризицима кроз премију...
-
Београд, 20. децембар 2024.Зимски распуст за основце и средњошколце од 24. децембра
-
Београд, 20. децембар 2024.Стварање друштва једнаких могућности један од главних циљева...
-
Београд, 19. децембар 2024.Конститутивна седница Савета за праћење примене препорука УН за...
-
Београд, 19. децембар 2024.Упућен предлог Влади да распуст за основне и средње школе почне...
-
Београд, 19. децембар 2024.Предавања припадника ВС о ризицима употребе пиротехничких...
-
Београд, 19. децембар 2024.Медији да се придржавају професионалних и етичких оквира...
-
Београд, 18. децембар 2024.Подршка Министарства науке кључна за развој ИМСИ
-
Београд, 18. децембар 2024.Поништена решења о пасивном статусу три пољопривредна...