П:
О:
Читај ми
Отворен међународни научни скуп о српском језику у САНУ
Београд,
17. децембар 2007.
У Српској академији наука и уметности (САНУ) данас је отворен дводневни међународни скуп "Стање и перспективе науке о српском језику", који се одржава поводом 60-годишњице Института за српски језик ове академије.
Скуп је отворио председник САНУ Никола Хајдин, који је том приликом истакао да је за рад Института за српски језик, као једне од најзначајнијих домаћих научних установа, неопходна што већа подршка надлежних државних институција, пре свега Владе Србије и Министарства науке.
Хајдин је указао на то да на подршку овом институту државу обавезују и европске норме, али и сâм језик, који је највећа ризница културног националног блага.
Учесницима скупа обратио се и потпредседник Матице српске Миро Вуксановић који је нагласио да је неопходно да ова установа и Институт за српски језик што пре потпишу споразум о сарадњи којим би били прецизно дефинисани задаци и циљеви двеју институција у проучавању српског језика.
Вуксановић је подсетио на то да је Матица српска пре месец дана представила велики једнотомни речник српског језика са више од 80.000 речи, на чијој су изради радили стручњаци Института за српски језик и Матице српске.
Овај институт, који је проистекао из лексикографског одељења САНУ, основао је 1947. године истакнути српски лингвиста, академик Александар Белић, који је био и први директор те установе.
Институт је основан првенствено ради израде великог Речника српско-хрватског књижевног и народног језика, али је с временом проширио делатност и на друге области.
Тренутно стручњаци Инсититута, поред великог речника који је до сада објављен у 17 од укупно 30 планираних томова, раде на још четири велика пројекта из области дијалектологије, етимологије, стандардизације српског језика и обраде старих српских споменика.
Хајдин је указао на то да на подршку овом институту државу обавезују и европске норме, али и сâм језик, који је највећа ризница културног националног блага.
Учесницима скупа обратио се и потпредседник Матице српске Миро Вуксановић који је нагласио да је неопходно да ова установа и Институт за српски језик што пре потпишу споразум о сарадњи којим би били прецизно дефинисани задаци и циљеви двеју институција у проучавању српског језика.
Вуксановић је подсетио на то да је Матица српска пре месец дана представила велики једнотомни речник српског језика са више од 80.000 речи, на чијој су изради радили стручњаци Института за српски језик и Матице српске.
Овај институт, који је проистекао из лексикографског одељења САНУ, основао је 1947. године истакнути српски лингвиста, академик Александар Белић, који је био и први директор те установе.
Институт је основан првенствено ради израде великог Речника српско-хрватског књижевног и народног језика, али је с временом проширио делатност и на друге области.
Тренутно стручњаци Инсититута, поред великог речника који је до сада објављен у 17 од укупно 30 планираних томова, раде на још четири велика пројекта из области дијалектологије, етимологије, стандардизације српског језика и обраде старих српских споменика.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам