У саопштењу се подсећа на то да је овај скуп, који су организовали Министарство за дијаспору и Матица исељеника, окупио представнике медија дијаспоре из 18 земаља света са четири континента, односно више од 70 учесника из дијаспоре – представника свих генерација, подједнако из штампаних и електронских медија.
Њихови саговорници, угледни панелисти из медија матице, јавних сервиса, агенција и министарстава културе и дијаспоре, пружили су у радној атмосфери прилику својим колегама да се информишу о свим важним питањима везаним за њихов рад и пројекте.
Такође, кроз дискусије и разговор представници медија матице могли су да чују мишљења колега из дијаспоре о свим релевантним питањима везаним за рад медија.
Током трајања скупа у простору Медија центра непрекидно је био у току "Мини медија сајам", на којем су представници медија дијаспоре представили свој рад на лап-топовима, плазмама, видео-биму, као и презентацијом штампаних материјала.
Представници Министарства културе, Туристичке организације Србије и Туристичке организације Београда поклонили су учесницима скупа велики број књига, публикација и електронског материјала о Србији.
На скупу је закључено да се недостатак информација између матице и дијаспоре, који је двосмеран, може превазићи тако што би базу података медија у дијаспори требало усавршити софтверски и ставити је на располагање медијима у дијаспори и Србији, као и другим институцијама које би биле заинтересоване за тако нешто.
Такође, требало би омогућити лакшу акредитацију у наредном периоду када медији из дијаспоре желе да прате неки догађај у земљи, или добију интервју од неког званичника.
Листу учесника догађаја треба дистрибуирати учесницима како би могли да комуницирају међусобно, а резултате истраживања Медија центра проследити што већем броју медија у дијаспори и овде.
Један од закључака је и да медије дијаспоре треба анимирати за то да сопствену идеју за архив медија заиста и спроведу у дело, као и слати садржаје Матици исељеника која је већ спремна да води тај пројекат.
Потребно је успоставити и канале за сарадњу и повезивање медија у дијаспори међусобно, и са медијима у матици.
У саопштењу са наводи и да је идеја Радио Београда за прављење заједничке емисије Радио Мост добар путоказ у том правцу, и додаје да Радио-телевизија Србије планира нове програмске садржаје
Према оцени учесника скупа, јавне сервисе требало би активно укључити у процес сарадње и размене материјала које би учинили доступним медијима у дијаспори, као и оформити интернет архив материјала из кога медији у дијаспори могу да црпе садржаје (прилози о споменицима културе, значајним историјским догађајима и личностима, традицији и савременом културном стваралаштву, музици и друго).
Интернет и нове технологије значајне су за остварење ових циљева, а требало би промовисати и већу употребу онлајн издања медија у дијаспори и матици.
Једна од ствари коју треба учинити је и повећање свести о могућностима и специфичностима онлајн новинарства како би се искористили потенцијали интернета за бољу сарадњу, што подразумева и увођење више мултимедијалних и интерактивних елемената на интернет сајтовима који садрже могућност комбиновања текста, слике, звука, база података.
Са скупа је поручено да се публика мења, а са њом и медији, док се садржаји прилагођавају публици, и у том смислу указано је на то да је потребно више размевања за потребе, нарочито младе емиграције која је наклоњенија хајтек онлајн решењима.
Како у смислу форме, тако и у смислу садржаја, уочен је недостатак медија и програма за децу, па је оцењено да је потребна "позитивна дискриминација" за пројекте развијања програма и емисија посвећених деци.
У погледу садржаја и циљних група, медији у дијаспори имају двојаку улогу – информисање и очување култлурног, језичког и националног идентитета, при чему дијаспора за информације из земље више користи медије из матице, због чега медији у дијаспори треба да воде рачуна о томе да не троше ресурсе на садржаје који се преклапају.
Учесници скупа навели су да су медији у дијаспори важни за информисање локалних заједница и указали на то да поред улоге у очувању националног идентитета – српског језика, постоји и аспект упознавања јавности у земљи у којој делују за оне медије који производе садржаје на језику земље домаћина.
Такође, оцењено је да је потребно да се РТС сателит, као јавни сервис, види и у САД и у Канади, што је посао не само за РТС већ и за Владу Србије.
Конкретан предлог је да се не иде на само једно решење (сателит), него да се омогући присуство на кабловској ТВ. У том смислу, предлог за конкретан пројекат дао је Тихомир Дивјак, а Министарство за дијаспору, заједно са РТС-ом, треба да испита остваривост и цену проширења РТС-а на северноамерички континент.
Министарство истиче да постоји потреба у медијима дијаспоре за институционалном помоћи из земље за њихов “capacity building”.
Поред доступности садржаја и директног повезивања медија из дијаспоре са колегама из домаћих медија, о чему је било речи, улога државе и јавних сервиса је и у организовању едукативних програма за новинаре – било да институције попут Министарства за дијаспору, Факултета политичких наука, Медија центра по потреби медија припреме програме, било да новинари из медија у дијаспори иду на праксу у земљу.
Такође, да би финансијски опстали, у сарадњи са Министарством за дијаспору и Министарством културе, медији из дијаспоре треба да предложе модел у коме ће се гостовања познатих уметника из земље радити са медијима (а не са приватним предузетницима) како би профит остварио медиј који тај профит својим функционисањем улаже даље у заједницу.
Представници свих присутних медија поздравили су спремност матице изражену кроз конкурсе Министарства за дијаспору и Министарства културе да финансијски помогну пројекте медија у дијаспори, додаје се у саопштењу.