Ковачевић је, на отварању јавне расправе о Нацрту стратегије развоја енергетике у Привредној комори Србије, нагласио да овај документ даје важан оквир за развој нашег енергетског сектора.
Он је навео да укупна инсталисана снага ветроелектрана и соларних електрана до 2030. године треба да буде 3,5 гигавата, чиме ће скоро сваки други произведени мегават-сат бити из зелене енергије, а до 2040. године капацитет ОИЕ требало би да буде повећан готово три пута.
Државни секретар је истакао да ови амбициозни циљеви могу бити остварени заједничким ангажовањем јавног и приватног сектора, додавши да је процес успешно започет првим аукцијама за тржишне премије из ОИЕ, док се прве значајније промене у енергетском портфељу очекују до краја ове деценије.
Према његовим речима, стратегија предвиђа интензивна улагања у повећање енергетске ефикасности у свим секторима, као и наставак инвестиција у преносну мрежу, при чему у наредне три до четири године треба да буду завршене све секције Трансбалканског коридора.
Планирани су и пројекат панонског коридора, који треба да удвостручи капацитет преносне мреже ка Мађарској, централнобалканског коридора који ће повећати капацитете ка Бугаркој, као и пројекат „Беогридˮ, рекао је државни секретар.
Ковачевић је указао на то да ће бити настављене и инвестиције у дистрибутивни систем, где су започета велика улагања у реконструкцију нисконапонске мреже, замену бројила, дигитализацију и аутоматизацију дистрибутивног система.
Према његовим речима, у сектору гаса и нафте приоритет је диверзификација снабдевања, с обзиром на високу зависност од увоза ових енергената.
Државни секретар је напоменуо да ће изградњом нафтовода Србија–Мађарска бити обезбеђена већа сигурност снабдевања сировом нафтом, а радиће се и на повећању капацитета за складиштење резерви нафте и нафтних деривата.
У гасном сектору наставићемо да радимо на диверзификацији праваца и извора снабдевања изградњом интереконекција ка Румунији, која има своје резерве гаса, као и ка Северној Македонији, где се јачају везе са Јужним гасним коридором и LNG терминалима, рекао је Ковачевић.
Према његовим речима, Нацрт стратегије промовише и припремање Србије за већу употребу водоника у енергетици, кроз успостављање законске регулативе, јачање технолошког и научноистраживачког потенцијала.
Он је нагласио да је кроз овај документ стављена на сто тема нуклеарне енергије, подсетивши на то да је недавно потписан Меморандум о разумевању о примени развоја нуклеарне енергије у Републици Србији, који је окупио државне институције, стручну и научну заједницу.
Један од првих корака за успостављање широког дијалога на ову тему је укидање мораторијума на нуклеарну енергију. У наредним деценијама, биће потребно да на одржив начин решимо начин замене базне енергије из термоелектрана, где се нуклеарна енергија намеће као најбоље решење које обезбеђује и сигурност снабдевања и карбонску неутралност, предочио је он.