Ђедовић Хандановић је, гостујући на Телевизији „Курир”, истакла да су у претходних пет дана изнете бројне неистине, попут навода да се у Нишавском округу истражује литијум, да у Тополи постоји ризик од експлоатације, као и у западној Србији, Пожеги и Шапцу.
Уверавам грађане у то да не постоје никакве одлуке о истраживању литијума на тим локалитетима и да је за 21 годину отворен само један рудник металичних сировина у Србији, навела је она.
Министарка је још једном подсетила на то да су грађани у Лозници и околини самостално одлучили да продају земљиште компанији за развој пројекта „Јадарˮ.
Она је, када су у питању дезинформације о сумпорној киселини, објаснила да се ова киселина у Србији два пута више користи у пољопривреди и фармацеутској индустрији за производњу ђубрива и детерџената.
Ђедовић Хандановић је указала на то да је рударска струка јасно рекла да треба стати на пут неистинама, поручивши да треба да се боримо за аргументовану расправу на теме о којима грађани немају довољно сазнања.
Према њеним речима, ниједна дозвола о експлоатацији литијума није донета и пред институцијама је пуно посла како би се створили услови у погледу заштите животне средине, просторних планова и локацијских услова.
Министарка је подсетила на то да је Влада потписала Меморандум о стратешком партнерству са Европском унијом како би се примењивали највећи еколошки и социјални стандарди у области критичних минералних сировина.
Желимо да развијамо најновије технологије и иновације, што је изводљиво у ланцу вредности од сировина, производње батерија до електричних возила у смањењу загађења ваздуха. Србија се налази у врху када су у питању резерве литијума у свету и само је на нама како ћемо то искористити, поновила је Ђедовић Хандановић.
Она је подвукла да држава ради на јачању рударског сектора по свим еколошким и социјалним критеријумима, због чега ће до краја године бити усвојена нова Стратегија управљања минералним ресурсима.
Такође, како је додала, започели смо и измене Закона о рударству како бисмо заштитили интересе државе и грађана. Желимо да развијамо рударство које је базна индустрија у Србији, од које живи више од 150.000 грађана и које има непроценљиве користи за грађевинарство, хемијску и друге индустрије.
Истовремено, министарка се осврнула и на неистине у вези са увозом електричне енергије и стабилношћу електроенергетског система, подсетивши на то да смо имали раст потрошње струје услед високих температура током 25 дана.
У једном дану имали смо потрошњу 105 GW/h која се скоро изједначила са потрошњом током зиме, што је створило притисак, имајући у виду то да су одређени термо блокови и хидроелектране ушле у ремонтну сезону. Недостајућа електрична енергија набављена је по повољнијим ценама од тржишних и направљени су планови како би грађани имали несметано и безбедно снабдевање, објаснила је Ђедовић Хандановић.
Она је напоменула да се ради на унапређењу производње угља и рехабилитацији постројења старих неколико деценија, и подсетила на то да се од 2018. године интензивно ради на новим производним капацитетима, када је почела изградња блока Б3 у Костолцу.
Уложили смо и 450 милиона евра у нову рударску опрему како би се подигла производња у Колубари и Костолцу. Ремонт термоелектране у Костолцу ради се након десет година, као и рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта након 42 године, указала је она.
Према њеним речима, ове радове нисмо могли да почнемо пре две године током енергетске кризе, а они се увек изводе лети када је потрошња традиционално нижа у односу на зиму, при чему ће сви ремонти бити завршени до почетка грејне сезоне.