Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић присуствовао је данас обележавању Дана сећања на владавину деспота Стефана Лазаревића, ктиторске славе манастира Манасија, за који је рекао да је један од најважнијих и најлепших манастира у Србији.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић присуствовао је данас обележавању Дана сећања на владавину деспота Стефана Лазаревића, ктиторске славе манастира Манасија, за који је рекао да је један од најважнијих и најлепших манастира у Србији.
Вучевић је тим поводом истакао да је од немерљивог значаја то да сачувамо ово ремек-дело српске средњовековне архитектуре и уметности, и додао да ће обнова манастира бити завршена до 2027. године, када се обележава 600 година од смрти деспота Стефана Лазаревића и кад почиње Експо.
Он је подсетио на то да је у последње три године за обнову овог манастира издвојено 50 милиона динара.
Радови су завршени на источном бедему и Кули VII, а даље је предвиђена обнова трпезарије и деспотове резиденције. Држава жели да помогне колико може како би се сачувала ова велика српска светиња, поручио је премијер.
Вучевић је исказао захвалност игуману манастира Манасија протосинђелу Павлу на срдачној добродошлици и честитао манастиру и верницима ктиторску славу.
Свечаној литургији, коју је тим поводом служило братство манастира, присуствовали су и министар културе Никола Селаковић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
Премијер и министри поклонили су се моштима деспота Стефана Лазаревића, које се чувају у јужном делу цркве манастира.
Стефан Лазаревић, који је син кнеза Лазара, подигао је овај манастир недалеко од Деспотовца између 1407. и 1418. године.
Манастир Манасија или Ресава један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној моравској школи.
Одмах након оснивања, Манасија је постала културни центар деспотовине. Њена Ресавска школа била је преписивачка радионица и извор писаних дела и превода, чак и у времену после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.
Аутор фотографија: Предраг Митић