Изградњом гасовода обезбедиће се још један правац снабдевања природним гасом, повезујући чвориште Мокрин у Србији са транспортним гасоводом БРУА у Румунији.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да сарадња Србије и Румуније у области енергетике дуже од пет деценија представља важан ослонац сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и привреду у обе државе, о чему говори и податак да је y 2023. години чак 28 одсто укупне размене чинила трговина електричном енергијом.
Она је указала на то да данашњим потписивањем Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија – Румунија, капацитета 1,6 милијарди кубних метара, почиње нова етапа енергетске сарадње наших земаља.
Захваљујућу повезивању са Румунијом и Бугарском, а у наредном периоду и са Северном Македонијом, Србија постаје незаобилазна транзитна земља и важан партнер у обезбеђивању енергетске сигурности земаља централне и источне Европе, када је снабдевање гасом у питању, нагласила је министарка.
У Србији ће овај двосмерни гасовод за пренос природног гаса бити дужине 13 километара, у Румунији приближно 86 километара. Пројектован капацитет је најмање 1,6 милијарди кубика гаса, а деоница са српске стране биће завршена до 2027. године
Овај пројекат представља велики корак у јачању енергетске безбедности двеју земаља и интеграцији регионалног тржишта диверсификацијом рута снабдевања.
Бурдуж је оценио да су Румунија и Србија данас направиле важан корак ка међусобном повезивању система за пренос природног гаса, поновивши да Меморандум представља основу за обе земље да започну инвестицију БРУА–Мокрин.
Истовремено, како је навео, блиско сарађујемо на убрзању електроенергетских интерконекција, имајући све предуслове за потпуни завршетак деонице Решица–Панчево у првој половини 2025. године.
Према његовим речима, неопходно је да енергија лако тече између наших земаља, обезбеђујући две кључне ствари – конкурентно тржиште које ће потрошачима донети повољну цену, као и енергетску сигурност и диверсификацију извора снабдевања.
Ови комбиновани елементи, као и сама инвестиција у инфраструктуру, стварају поверење и економски раст, радна места и развој за цео регион, поручио је министар.
Након потписивања Меморандума, одржан је састанак на којем су присуствовали и директори енергетских предузећа двеју земаља, а теме састанка су биле потенцијали за развој пројекта реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 и Трансбалкански коридор.