Свети Стефан (мађ. Szent István) је први краљ Мађарске и заузима изузетно место и значај у историји и колективном сећању Мађара. Владао је од 1001. до 1038. године, круну је добио од папе, а о његовом животу, угледу и значају говори и чињеница да је проглашен за свеца и у католичкој и у православној цркви.
Мађарска национална мањина у Србији представља најбројнију националну заједницу након већинског српског становништва. Према последњем попису из 2022. године, у Србији живи 184.442 Мађара, од којих је највећи број римокатоличке вероисповести.
Већина припадника ове заједнице живи у Војводини, посебно у северним деловима покрајине, где чине значајан део становништва у многим општинама и градовима.
Мађари у Србији имају добро развијену мањинску институционалну инфраструктуру, укључујући културне, информативне и образовне институције на мађарском језику, од предшколских установа до факултета, а мађарски језик је у службеној употреби на целој територији АП Војводина.
Припадници ове националне мањине имају дневни лист на свом језику, целодневне радио и телевизијске програме на матерњем језику, а подручје културе је најразвијеније међу свим мањинским заједницама.
Осим што је најбројнија национална мањина, мађарска заједница је и високо интегрисана у српско друштво – од спорта, преко културе и науке, до политике.
Политичка артикулација интереса Мађара у Србији највише се одражава кроз рад Савеза војвођанских Мађара, који представља најјачу политичку снагу међу овом заједницом. Мађари су активно укључени у политички и друштвени живот Србије, и њихови представници учествују у раду на различитим нивоима власти, од локалне до покрајинске и републичке.
Влада Србије, Миниистарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и власти у АП Војводина и јединицама локалне самоуправе наставиће посвећено да раде на креирању и спровођењу мањински сензитивних политика, као и на обезбеђивању материјално-финансијских средстава у циљу подршке развоју институција и перспектива припадника свих мањинских заједница у Србији.