Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, након седнице Социјално-економског савета (СЕС) о висини минималне зараде за 2025. годину, да су разговори са представницима послодаваца и синдиката били конструктивни и да ће Влада са коначним ставом изаћи 28. августа, када ће бити одржана и званична седница овог савета.
П:
О:
Читај ми
Коначна одлука о висини минималне зараде 28. августа
Београд,
23. август 2024.
Мали је након седнице, којој је присуствовао и председник Владе Милош Вучевић, изразио уверење да ће повећање минималне зараде бити двоцифрено, подсећајући на то да је Министарство финансија јуче, након треће рунде техничких разговора, рекло да ће бити више од 10 одсто.
Сада је кључно да се испоштују захтеви и синдиката и послодаваца, те се разматра да ли може да се испуни минимум захтева синдиката да се дође до изједначавања минималне зараде са минималном потрошачком корпом, а да се у исто време послодавцима изађе у сусрет и повећањем непорезивог дела дохотка умањи притисак и трошак за њих, објаснио је он.
Мали је навео да се не сме направити потез где би агресивно повећање минималне зараде довело до отпуштања, да је битно да људи раде и да се зато покушава успоставити баланс између та два фактора.
Први потпредседник Владе је подсетио на то да је 2012. године покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом била око 61,5 одсто, а да је данас 89 одсто, уз напомену да став синдиката да се минимална зарада изједначи са потрошачком корпом оспоравају послодавци који истичу да је то много и да је ту реч о повећању минималне зараде за више од 13 одсто.
Према његовој оцени, треба размотрити став послодаваца да се повећањем неопорезивог дела дохотка компензује трошак за послодаваца, што би све ишло на терет државе, али би се са друге стране, испунили други бенефити – даљи раст економске активности, пуна запосленост и задржавање конкурентности приреде.
Мали је указао на то да се, почев од 2018. године, константно смањује оптерећење зарада и да је са 64 одсто сада испод 60 одсто, као и да је циљ да се то оптрећење задржи испод тог нивоа.
Он је констатовао да би било добро да у тешким економским условима на глобалном нивоу, Влада и социјални партнери покажу јединство, слогу и жељу да ствари померају напред.
Мали је, говорећи о макроекономским показатељима, нагласио да је у првој половини ове године остварен економски раст од 4,5 одсто, што нас сврстава у водећу земљу на европском континенту по висини раста.
За наредну годину, како је најавио, предвиђен је раст од 4,2 одсто, што отвара пут за даље повећање минималне зараде и раст животног стандарда грађана, а то је први фактор који се узима приликом одлучивања о минималцу.
Други фактор је продуктивност рада, која је за првих пет месеци ове године позитивна и износи око 3,6 одсто, тако да је извесно да повећање минималне зараде неће довести до повећања инфлаторних очекивања, што је друга значајна чињеница, указао је први потпредседник Владе.
Такође, како је подвукао, важан је и број запослених, те тако тренутно имамо историјски највишу стопу запослености од 50,9 одсто, док је стопа незапослености на историјски најнижем нивоу од 9,4 одсто.
Када је одређивање минималне зараде у питању, четврти фактор је висина плата, објаснио је Мали и навео да имамо раст просечне зараде и да је у мају први пут у историји износ прешао 100.000 динара, односно око 855 евра.
Према његовим речима, Влада остаје при томе да ће просечна зарада у децембру наредне године бити преко 1.000 евра, а да ћемо до 2027. године прећи ниво од 1.400 евра.
Он је напоменуо и да је минимална зарада од 2020. године када су наступиле бројне кризе порасла номинално 74,5 одсто, а ако се узме у обзир чињеница да је инфлација кумулативно била 39 одсто, видеће се да је минимална зарада порасла за 25,5 одсто у протекле четири године, што је у реалном износу изнад нивоа инфлације.
Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић рекао је да су послодавци као и претходних година задовољни начином на који се води социјално-економски дијалог, и изразио наду да ће се ове године доћи до неког консензуса у оквиру СЕС-а, одакле треба да се да препорука Влади за постизање договора око минималне цене рада у 2025. години.
Унија послодаваца Србије је спремна да за ставове које је изнела држави направи и одређени уступак, да иде квалитетном политиком која је не само у корист послодаваца, већ и у корист радника и грађана Србије, што потврђује и то што се сваке године повећава минимална цена рада, што има све мање и мање оних који је примају и што се број запослених лица повећава из године у годину, подвукао је Ненезић.
Председница УГС Независност Чеданка Андрић истакла је да до данашњег састанка не би ни дошло да нема воље да се првобитне понуде побољшају.
Циљ овог синдиката био је да Влада повећа понуду, а да послодавци могу да испрате тај предлог, истакла је Антић и поручила да се нада успешном резултату.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су се водили преговори који су били врло тешки, али је досадашњи учинак оценио као помак који говори о томе да можемо и убудуће да преговарамо.
Преговори о висини минималца ове године почели су 15. августа. Минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање за период јануар-децембар 2024. године износи 271 динара (нето), по радном часу, што је око 47.696 динара за 176 радних сати. Минимална цена рада реално је увећана током последњих пет година у Србији за око 25,5 одсто.
На њено формирање утичу параметри одређени законом о раду – шест главних параметара су БДП, инфлација, потрошачка корпа, запосленост, продуктивност рада, кретање просечних зарада.
ФОТОГРАФИЈЕ: Танјуг
-
Београд, 23. август 2024.Пронађена и једанаеста жртва трагедије на Дрини
-
Београд, 23. август 2024.Жандармерија добила 20 нових возила
-
Београд, 23. август 2024.Ватрогасци у Новом Саду реаговали брзо и професионално
-
Београд, 23. август 2024.У пожару у Новом Саду настрадало шест особа
-
Београд, 22. август 2024.До сада потврђено утапање десет миграната након превртања чамца...
-
Београд, 22. август 2024.Јачање сарадње са Јапаном у области унутрашњих послова
-
Београд, 22. август 2024.Преврнуо се чамац са ирегуларним мигрантима на Дрини
-
Београд, 21. август 2024.Сарадња са УК у области унутрашњих послова на високом нивоу
-
Београд, 20. август 2024.Идентификовано лице које је слало претеће поруке
-
Београд, 20. август 2024.Србија има довољно капацитета за гашење пожара у земљи и...