Антић је том приликом подсетио на то да је на Скупштини у Великом Борку, у кући кнеза Симе, тада Симеона Марковића, 15. августа 1805. године по јулијанском календару, основан Правитељствујушчи совјет српски.
Он је истакао да су вековна тежња српског народа за слободом, упливи и борбе великих сила око устаничке Србије и могућност пропасти устанка били разлози да универзитетски професор Божидар Грујовић предложи оснивање Совјета, који је био нека врста владe и имао је извршну и законодавну власт у држави која се рађала.
Управо је Совјет обједињавао напоре устаника и доприносио томе да се са успехом развија ослободилачка борба, чиме су стварани услови за бржи економски, друштвени и културни развој Србије, истакао је државни секретар.
Он је указао на то да је Правитељствујушчи совјет српски представљао, поред скупштине устаничких првака, први стални орган власти, чиме је Србија кренула путем обнове државности након вишевековне отоманске владавине.
Антић је додао да је за првог председника Совјета изабран прота Матеја Ненадовић, а за првог совјетника Београдске нахије Павле Поповић.
Данас, после више од два века херојских подвига, читав српски народ сећа се годишњице оснивања прве српске владе, а Србија корача путем који су утемељили Карађорђе, кнез Милош, Доситеј и други великани тог доба, поручио је он.
Поред Антића, венце су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Барајево, као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.