Селаковић је том приликом најавио да ће се залагати за то да се нове пруге именују по oвом великом српском владару, као и да седишта управних округа са југа Србије добију споменике достојне краља Милана.
Министар је, говорећи о историјској улози српског кнеза и првог нововековног краља Србије, нагласио да, без обзира на бројне критике његових политичких опонената, који су касније названи независним истраживачима, данас се не може игнорисати чињеница да је за време његове владавине Београд добио здање владарског двора, први трамвајски превоз и телефонску линију.
Такође, како је додао, Србија је тада добила Народну банку, Краљевску српску академију – данашњу Српску академију наука и уметности, државни кредит, самосталан монетарни систем, своју валуту – српски динар, при чему су унапређени и образовни и здравствени систем.
Он је, подсећајући на то да је краљ Милан заслужан и за то што је Србија добила своју пругу, озбиљан правни систем и излаз на Дунав, истакао да Србија данас, поучена његовом улогом, креће у изградњу брзе пруге од Београда ка Нишу, а да ће реконструкција пруге Београд–Бар, такође, бити једним делом пут краља Милана.
Селаковић је најавио да ће се Министарство залагати за то да седишта пет управних округа са југа Србије – Нишавског, Пиротског, Топличког, Јаблановичког и Пчињског, у наредним годинама добију један достојан споменик краљу Милану, који је ове крајеве у Србији реинтегрисао и донео им слободу.
Скуп поводом 170 година од рођења краља Милана Обреновића одржава се под покровитељством Општине Нова Варош до 31. августа.