Ђелић је објаснио да ће у том случају укупне инвестиције у Србији у инфраструктуру у наредних пет година бити највеће у њеној историји, рачунајући и средства из буџета и она из европских фондова.
Он је нагласио да инвестиције треба да допринесу значајном повећању извоза, посебно у пољопривреди и металској, текстилној и ауто-индустрији, које су оствариле релативно добре резултате и у прошлој години, уз напомену да су нашој земљи већ сада доступни европски фондови са милијардом евра на годишњем нивоу.
Највећи раст извоза од 50 одсто остварила је текстилна индустрија, док је пољопривреда забележила суфицит од 800 милиона долара, истакао је Ђелић и као посебно перспективне секторе навео ауто-индустрију и пољопривреду за које су заинтересовани инострани партнери.
Говорећи о Националној стратегији одрживог развоја, потпредседник Владе је рекао да проблем ПЕТ-амбалаже још увек није законски решен, али да за то постоје два могућа начина.
Он је објаснио да је први неповољнији за потрошаче јер подразумева увођење кауције на амбалажу, а други начин је рециклажа коју препоручује Влада Србије и која је битан елемент Стратегије одрживог развоја.