Ђелић је у интервјуу за РТВ Б92 рекао да ће Споразум ојачати нашу економију и да је у потпуности у складу са државном политиком о Косову и Метохији.
Он је изразио очекивање да ће потписати споразум са ЕУ чим Србији буде упућен позив и напоменуо да постоји неколико земаља које нису заборавиле такозвани "хашки услов", односно пуну сарадњу Србије са Хашким трибуналом.
Према његовој оцени, у овом моменту је за грађане наше земље важно да и Европа пошаље сигнал да конкретно жели да ради са нама.
Потпредседник Владе је додао да је очигледно да око визног режима има назнака да можемо ићи још нешто брже, и најавио да ће у вези са укидањем виза мисија ЕУ доћи у Србију између 10. и 14. марта.
Подсетивши на то да ће 19. јануара на Брду код Крања бити одржан састанак министара спољних послова европских чланица Контакт групе за Косово са челницима ЕУ, он је оценио да је већа вероватноћа да неће бити донета одлука о слању мисије ЕУ на Косово јер је очигледно да нема консензуса у Унији за правну основу за такву мисију.
Ђелић је поновио став Србије да би слање такве мисије на Косово и Метохију морало да буде одобрено новом резолуцијом Савета безбедности УН.
Он је такође најавио да ће радна група задужена за споразум о сарадњи са Русијом у области енергетике одговорити на понуду те земље у складу са интересима наше државе.
Према његовим речима, у интересу Србије је да обезбеди стабилне испоруке гаса и нафте, што је и стратешки значајно.
Ђелић је рекао да је гасовод руско-европски пројекат и да, уколико се гради "Јужни ток", то је зато што су Гаспром, који је међу четири највеће компаније у тој области на свету, и италијанска страна постигли заједнички договор о градњи.
Он је указао на то да Русија има веома значајну европску перспективу и да је за њу најзначајније тржиште Европска унија због чега се Србија, када се бори за бољу европску перспективу бори и за боље односе са Руском Федерацијом, са којом има заједничке интересе.
"Гаспром" и италијанска страна имају могућности да после уласка гасовода у Бугарску иду северном маршрутом преко Румуније и Мађарске или преко Србије и даље Хрватске, објаснио је Ђелић и указао на то да је реч о маршрути најважнијег гасовода који ће се градити у следећих десет година и који ће бити магистралан и транзитни.
Потпредседник Владе је оценио да су у овом тренутку преговори тешки и додао да се воде и у Бугарској, тако да председник Русије Владимир Путин сутра долази у посету Софији.
Он је подсетио и на то да Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ предвиђа да до 2010. године Србија мора да либерализује промет нафтним дериватима, што значи да су у наредне три године неопходни значајни инвестициони циклуси у Панчеву и Новом Саду, као и оспособљавање наших рафинерија за утакмицу са конкуренцијом.