„Овај поступак испраћен је у значајној мери у јавности и покренуо је питање због чега све жене/девојке не пријављују различите облике насиља којима су биле изложене. Мишљења су била подељена, а као један од учесталих разлога међу корисницима друштвених мрежа користи се неповерење у институције система.
Ова пресуда, иако још увек неправноснажна, представља знак да институције стају у одбрану оних жена које су преживеле насиље. У прилог томе говори и чињеница да је осуђени током трајања поступка био у притвору, што је најтежа мера за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка.
У тренуцима када је неко изложен насиљу или га трпи у дужем временском периоду, јасно је да је страх основна емоција. Међутим, да би се покренули „точкови” система, мора постојати свест да је пријава насиља први корак, али и одлучујући. Тада је, више него икада, потребна подршка система, институција и разумевање целокупног контекста, што је императив како би се избегла секундарна виктимизација.
Усвајањем различитих међународних конвенција, доношењем закона и других прописа, али и њиховом применом, Република Србија показује нулту толеранцију на било који облик насиља”, навела је Мацура у саопштењу.