Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Томислав Жигманов представио је јуче на Петом министарском састанку земаља Западног Балкана у Берлину резултате процеса интеграције Рома и Ромкиња у Србији и наредне кораке у том правцу.
П:
О:
Читај ми
Остварен значајан напредак на унапређењу положаја Рома у Србији
Београд/Берлин,
19. септембар 2024.
Жигманов је, учествујући на овом скупу у оквиру Берлинског процеса, говорио о примени Декларације партнера Западног Балкана о интеграцији Рома у оквиру процеса проширења Европске уније (Познањска декларација).
Он је подсетио на то да је, према оценама међународних организација и Националног савета ромске националне мањине, последњих година учињен значајан напредак на унапређењу положаја Рома и Ромкиња у нашој земљи, те да је, упркос и даље присутној дискриминацији, све мања социјална дистанца између већинског и мањинског – ромског народа.
Министар је указао на то да су стратешка документа која се односе на инклузију Рома и Ромкиња, које је усвојила Влада, усклађена са циљевима Декларације партнера Западног Балкана о интеграцији Рома и Ромкиња у оквиру процеса проширења Европске уније и Стратешким оквиром Европске уније за Роме.
Жигманов је детаљно говорио о интеграцији ромске националне заједнице у Србији у свим значајним областима живота – у образовању, запошљавању, здравственој заштити и становању, затим у питањима прибављања и издавања личних докумената, као и о заштити од дискриминације.
Он је подсетио на то да су, у недавно завршеном шестом циклусу праћења Европске комисије против расизма и нетолеранције, позитивно оцењени напредак у обезбеђивању боље присутности Рома у предшколским установама и школама, увођење Јединственог образовног броја за сваког ученика, подршка уписа у средње школе путем посебних мера и стипендија, те напредак у решавању проблема недостатка личних идентификационих докумената за Роме.
Као посебно значајно, министар је истакао формирање Националне асоцијације педагошких асистената, чиме је унапређено њихово ангажовање за подршку ромским ученицима.
Он је подвукао да је током школске 2022/23. и 2023/24. године ангажовано 28 нових педагошких асистената за пружање подршке деци и ученицима ромске националности којима је потребна додатна подршка у образовању.
Дакле, како је предочио, укупно у систему има 272 педагошка асистента, 231 у основним школама, девет у средњим и 32 предшколским установама.
Према његовим речима, спровођењем Акционог плана уз Стратегију запошљавања, током 2023. године додељене су субвенције за самозапошљавање, а тиме је подржано 530 Рома (243 жене) у покретању сопственог посла.
Такође, како је прецизирао, додатно су 73 Рома (40 жена) подржана у покретању сопственог бизниса доделом субвенције за самозапошљавање из буџета јединице локалне самоуправе и АП Војводине.
Број корисника мере подршке за покретање сопственог посла – субвенција за самозапошљавање значајно је повећан – са 197 у 2019. години на 530 корисника у 2024. години, навео је министар.
Жигманов је рекао да је Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022–2030 наглашена важност обезбеђивања достојанственог, приуштивог и десегрегисаног становања Рома, кроз легализацију објеката и унапређење приступа инфраструктури на основу мапираних потреба.
Ова област је, како је нагласио, у великој мери подржана кроз ИПА фондове. Између осталог, у оквиру ИПА програма Социјално становање и активна инклузија, у претходне три године 177 ромских породица у 17 локалних самоуправа добило је подршку у становању кроз реконструкцију објеката, изградњу стамбених јединица и/или куповину домаћинстава.
Када је у питању прибављање и издавања личних докумената, применом Правилника о обрасцу пријаве боравка на адреси установе или центра за социјални рад, МУП је током 2023. године утврдио пребивалиште за 413 лица, од којих већина живи у неформалним насељима, након чега су прибављена и лична документа, пренео је министар.
Он је, говорећи о антидискриминацији, прецизирао да је повереница за заштиту равноправности до сада добила 428 притужби за дискриминацију по основу националне и етничке припадности, међу којима је највећи број притужби био од стране ромске националне мањине (88 одсто) и износио је 377.
Према његовим речима, државни органи у континуитету организују информативне састанке у ромским локалним заједницама ради упућивања на постојеће механизме заштите од дискриминације.
Састанку у Берлину присуствовала је и амбасадорка Србије у Немачкој Снежана Јанковић, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Аутор фотографија: МЉМПДД
-
Београд, 26. септембар 2024.Ухапшене четири особе због преваре са криптовалутама
-
Београд, 26. септембар 2024.Рекордни девизни прилив од туризма у овој години
-
Београд/Њујорк, 26. септембар 2024.Јачање политичког дијалога и свеукупне сарадње са Непалом
-
Београд/Њујорк, 26. септембар 2024.Србија опредељена за сарадњу са Тонгом на бројним пољима
-
Београд/Баку, 25. септембар 2024.Kомпанијe одбрамбене индустрије Србије на сајму наоружања у...
-
Београд, 25. септембар 2024.Угашен пожар на крову топлане у касарни „Бањица 2” у Београду
-
Београд, 25. септембар 2024.Покренут поступак измене Закона о слободном приступу...
-
Београд, 25. септембар 2024.Ухапшена једна особа због разбојништва и лажног представљања
-
Београд, 25. септембар 2024.Идентификовани посмртни остаци још четворо Срба страдалих 1995....
-
Београд, 25. септембар 2024.Специјални састанак Заједничког комитета ЦЕФТА 9. октобра у...