Коштуница је на конференцији за новинаре, која је одржана поводом поменутог
споразума, чији је текст Влада данас усвојила, прецизирао да ће тај документ бити потписан 25. јануара у Москви и упозорио на то да би Србија, да га нема, постала енергетски изолована.
Он је истакао да ће корист од Споразума имати привреда и грађани Србије, као и да ће индиректну корист имати грађевинска индустрија у нашој земљи.
Председник Владе указао је на то да тиме Србија постаје стабилна и безбедна за снабдевање гасом, и додао да је гасовод, који би према том споразуму требало да буде изграђен кроз Србију, магистрално-транзитног карактера и да наша земља постаје важан енергетски фактор и енергетски лидер у региону.
Текст овог споразума биће познат јавности након његовог потписивања у Москви, рекао је Коштуница и напоменуо да се о Споразуму још преговара и да ће његова коначна верзија бити усаглашена и потписана 25. јануара у главном граду Русије.
Према његовим речима, Споразум има оквирни карактер и важно је да га прате одговарајући уговори, као што је уговор између "Газпрома" и "Србијагаса".
Коштуница је нагласио да је важно то што је у Влади Србије преовладао консензус о овом питању.
Истовремено, он је оценио да су подршка Русије за решавање питања Косова и Метохије и међудржавни споразум о енергетској сарадњи две одвојене ствари.
Према његовим речима, не би требало улазити у мотиве и разлоге зашто се једна велика земља залаже за поштовање међународног права и очувања поретка у свету.
Говорећи о могућности потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, Коштуница је нагласио да парафирани споразум Србији, као и свакој другој земљи, чланици ЕУ гарантује интегритет и суверенитет њене територије.
Он је подсетио на то да је ЕУ на самиту 14. децембра донела одлуку о евентуалном потписивању овог споразума са Србијом, али и слању своје цивилне мисије на Космет.
Таква одлука о слању мисије прекршила би и поништила Споразум, и то је чињеница којом се Србија руководи, објаснио је Коштуница и поновио да би свако слање нове мисије на Космет које би заменило постојећу, значило кршење Повеље УН, Резолуције 1244 и први корак у спровођењу иначе одбаченог Ахтисаријевог плана.