У томе, како је навео, наука, својом темељношћу у приступу и објективношћу својих спознаја, има пресудни утицај.
Жигманов је на скупу, на коме су учествовали научници из Републике Србије и Републике Хрватске, нагласио да је, иако малобројна, хрватска заједница у Боки дала важан допринос привредном, културном и свеукупном развоју средњег Баната у протеклих више од два века, колико је присутна на овом простору, о чему се до сада мало знало.
Према његовим речима, она је то чинила заједно са осталим народним заједницама, пре свега српском и мађарском, чиме је још једном потврдила начело да и мултиетничке локалне заједнице такође представљају снажан ресурс за друштвени развој, те да складни односи између народа у дугим раздобљима историје представљају правило, а не изузетак.
Хрвати су у средњи Банат, у насељима Бока, Неузина, Радојево и Кеча (Република Румунија), дошли крајем 18. и почетком 19. века са подручја Покуља и Туропоља, данас у Републици Хрватској. Укупно је око 1.000 Хрвата насељено на подручју наведених села, који су са собом донели и кајкавско наречје и по томе су се издвајали од других делова хрватског народа у Војводини.
На данашњем скупу учествовало је 14 аутора и коаутора из Хрватске и Србије са десет научно-стручних радова који обухватају теме из историје, географије, привредног развоја, социологије, етнологије, књижевности, ономастике, језика и других научних и стручних подручја.
На скупу је представљен низ нових и до сада непознатих детаља из историје Боке и посебно из живота локалне хрватске заједнице.