Министар одбране у Влади Републике Србије Братислав Гашић присуствовао је данас државној церемонији одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 108-годишњице битке на Кајмакчалану.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар одбране у Влади Републике Србије Братислав Гашић присуствовао је данас државној церемонији одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања 108-годишњице битке на Кајмакчалану.
Гашић је, у пратњи бригадног генерала Горана Момчиловића и пуковника Драгана Станишића, положио венац код Спомен-капеле и крај Спомен-костурнице српских војника на Кајмакчалану.
Државну делегацију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.
Гашић је истакао да је Кајмакчалан свето место и симбол јунаштва, жртве и непоколебљиве борбе српског народа за слободу.
Ова планина, натопљена крвљу предака, за нас представља више од места сећања. Она је трајни споменик части и поноса, али и подсећање на цену коју смо као народ платили за право да сами управљамо својом судбином. Овде је траг српског јунаштва остао за вечност, јасан и чист. Овде су наши прадедови животима платили право да се у часу судњега дана построје уз христољубиве витезове Светог кнеза Лазара, поручио је министар одбране.
Он је рекао да је битка на Кајмакчалану једна од највећих и најкрвавијих битака велике војне операције, која је одредила коначан ток Првог светског рата.
Готово 5.000 наших војника положило је тог позног септембра 1916. године живот на овим падинама, не дочекавши да са врха Светог Илије или „Капије слободе”, како су га називали, поново угледају српску земљу. Историјски подаци кажу да је у борбама још 2.000 њих нестало, а да је чак 30.000 избачено из строја, указао је министар.
Гашић је поручио да је свака жртва, сваки живот који је положен на олтар слободе, уграђен у темеље наше државе, и истакао да је Кајмакчалан симбол непокоривог духа, који ни највеће силе и најжешћи непријатељи нису могли да сломе.
Кајмакчалан је завет да се никада не поклекне пред завојевачем колико год моћан био, да се никада не одустане од права да будемо своји на своме. Нека ово место остане вечно у нашим срцима и сећању. Нека нас увек подсећа на оно највредније што имамо – нашу слободу и част. И нека нас обавезује да, упркос свим изазовима, останемо верни отаџбини, свом народу и идеалима који су овде одбрањени. Понесите са собом данас по један мали камен и положите га негде на тло наше свете Србије. Можда ћемо тако у Србију донети и понеку кап крви јунака који су крв проливали сневајући своју родну груду, поручио је министар одбране.
Старовић је рекао да верује да би сваки припадник нашег рода требало бар једном у животу да посети ово свето место, удахне ваздух, осети ветар који стално дува и каменито тло под својим ногама.
Према његовим речима, тек тако и тада ће потпуно разумети наше велике јунаке, храброст и одлучност свих њих, који су тих последњих дана септембра 1916. године свакога дана надирали ка овим неосвојивим положајима „Борисовог града“ како га је непријатељ називао. Положајима који су више пута мењали посед, да би наши јунаци коначно одбацили непријатеља и ступили на тло Краљевине Србије.
Заузимање утврђеног врха Кајмакчалана, на надморској висини од 2.525 метара, кога су Срби звали „Капија слободе”, плаћено је великим жртвама. Битка за Кајмакчалан била је прва велика победа реорганизоване српске војске.
Аутор фотографија: mod.gov.rs