Док се, по правилу некажњено, овакви и слични догађаји континуирано понављају и одвијају у годинама и деценијама мрака, несигурности и етничког прогона Срба и свега што је српско на Косову и Метохији, „министар културеˮ такозване државе Косово, прикључује се хајци на Србију, оптужујући је да она угрожава сопствено културно наслеђе у покрајини.
Сама оптужба представља најобичнију фарсу у покушају да се прикрије злочин и одговорност за вишедеценијско рушење, паљење, отимање и фалсификовање српског културног и верског наслеђа.
Истовремено, Приштина на овај начин покушава да створи привид бриге о култури и наслеђу, које жели да присвоји, макар у делу који није претходно уништен и затрт, као и привид постојања институција у јужној српској покрајини.
У времену када насртаји на основна људска права и животе припадника српског народа на Косову и Метохији представљају сурову и трагичну свакодневицу, напади на културну баштину, и сами по себи ужасни, представљају и поруку застрашивања и прогона упућену читавом српском народу, да за њега нема места на сопственим вековним огњиштима, у лажној држави Косово.