П:
О:
Читај ми
Влади потребна подршка свих који раде за добробит земље
Београд,
16. јул 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изјавио је у интервјуу за агенцију Танјуг да је Влади потребна подршка свих оних који су за добробит земље - борбу против корупције и "тајкуна" и за наставак спровођења реформи. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Мирољуб Лабус
Лабус је приликом посете националној новинској агенцији оценио да је идеја о већинској демократској влади најбоља, а избори најлошија.
Према његовим речима, Влади је потребна подршка, а не кохабитација. Наводећи да је кохабитација "пасивна политика да седимо, ништа не радимо и да чекамо нешто", Лабус је оставио могућност да се, ако подршке нема, направи влада која ће је имати.
"Ниједно место које држи Г17 плус није свето", рекао је он и открио да унутар владајуће коалиције постоје отпори реконструкцији Владе Србије.
"У економији, као и у политици, страшно су важна 'очекивања'. И сад су очекивања таква да је ово слаба влада и да сви нешто покушавају да ушићаре пре промена ове владе", рекао је Лабус и упозорио на то да инвеститори беже ако се не зна шта ће бити следеће три године.
"Ми вучемо за рукав инвеститоре, а још имамо степен нестабилности који је врло висок за сваког инвеститора", рекао је Лабус и додао да ће у случају избора поново бити изгубљено неколико месеци, при чему ће опет бар три партије морати да направе коалициону владу.
"Подршка Влади је битна, али зашто би неко давао подршку влади ако није у њој", запитао се Лабус и рекао да више не жели да зове ДС да уђе у Владу, јер је "већ непријатно, они не желе, а ја поштујем њихове интересе".
Лабус је рекао да Г17 плус не жели да избацује из Владе Српски покрет обнове и Нову Србију, ни губитак подршке Социјалистичке партије Србије у парламенту, већ да ојача већину у којој ће посланици схватити да је нужна двотрећинска већина за Устав.
Према његовим речима, о Уставу сви причају, а нико ништа не ради и једино је Демократска странка Србије дала преднацрт који је Г17 плус озбиљно анализирала и издејствовала одређене измене.
Истичући да земља дефинитивно мора да има Устав, он је навео да постојећи забрањује странцима куповину земљишта, што је већ и питање ризика за инвестирање, јер је тешко очекивати да неко диже ланац робних кућа на туђем земљишту.
Када би страног инвеститора и могли да наговоримо да земљиште узме под закуп од 99 година, проблем је у томе што општине и градови не могу да се приволе да политику доделе грађевинског земљишта хармонизују с политиком Владе за привлачење инвестиција.
Као позитиван пример Лабус је навео Шимановце, где се гради индустријска зона и за мале паре даје земљиште крај пута које се не обрађује, али Београд генерално на сваког инвеститора гледа као на "златну коку" коју треба "заклати".
Наглашавајући да је циљ Владе бољитак грађана, Лабус је указао на значај борбе за финансијску дисциплину и правну државу, јер је велики проблем наплате пореза од многих компанија које годинама нису плаћале ни доприносе на плате.
"Те компаније сада се боре преко јавности и ви не знате зашто вас неко напада док не проникнете какав има интерес". Партнери из света увек питају која предузећа плаћају порез и да ли дозвољавају да им независна ревизорска кућа, али из Европе, "одитује" билансе у протекле три године, рекао је потпредседник Владе и навео да "јаки порески обвезници имају снагу и зато министар финансија трпи ударе при покушајима да пуни буџет".
"Правна држава не сме да буде само тема наслова, него треба да буду предузете и неке мере, а када предузимате неке мере то и те како боли и сви се буне".
Лабус је подсетио на то да је приликом посете комесара ЕУ Криса Патена рекао да постоји "основана сумња да је извршено кривично дело", али је потом у новинама писало: "Лабус тужио и осудио јадног власника који је извезао 100.000 тона шећера" и "Нико нам из Владе није рекао какав режим извоза постоји".
"Извози се шећер, али се не знају правила, па треба неко из Владе да му каже да не сме да има дупле фактуре и извози страни него само домаћи шећер".
Он је оценио да проблем постоји и са црногорском царинском управом, која не даје податке, односно доказни материјал потребан за процесуирање неких случајева.
Одлуку Врховног суда о враћању судије Горана Кљајевића на место председника Трговинског суда у Београду он је назвао "апсолутним скандалом", јер у том суду постоје многобројни предмети поводом стечаја који годинама стоје.
"Када се код нас отвори стечај, то се уради да се предузеће очерупа, са крајњом идејом да се купи пословна зграда или земљиште".
Лабус је такође навео да грађани у "сламарицама" држе три милијарде евра и да је само 1,2 милијарде нова штедња - махом износи до 50.000 евра, и додао да се тим новцем може направити сасвим солидан "мали бизнис".
Посебан проблем је то што је процес приватизације заустављен, јер пројекција да ће буџетски дефицит бити попуњен са бар 250 милиона од приватизације, није испуњена, јер у "буџет није ушао ни милион, а прошло је шест месеци".
Дефицит у пензијском систему износи шест одсто друштвеног производа, али се према Лабусовим речима, нико не узбуђује због тога. "Не бавимо се важним темама, приватизација која је стратегија развоја привреде, није тема, као ни образовање које је услов развоја, а једино објашњење је да нисмо прекинули са прошлошћу и да се 'мачујемо са сенкама из прошлости'".
Лабус је навео да спољнотрговински дефицит износи две милијарде долара, иако статистички износи више од три милијарде долара, због тога што се не бележе ревносно послови које наша предузећа обављају у иностранству.
"Најчешће су то предузећа регистрована у Русији, Аустрији, или на Кипру, која морају да избегну двоструко плаћање дажбина, што ће се избећи променом прописа".
Лабус је навео да извоз у Русију статистички износи 100 милиона долара годишње, али је у стварности много већи, ако се евидентирају грађевинске и друге услуге и трговина.
Према његовим речима, прави износ тог дефицита могуће је утврдити праћењем трговине на међубанкарском девизном тржишту, јер за финансирање дефицита мора да постоји откуп девиза.
У првих шест месеци откуп је износио безмало милијарду долара, прошле године 1,9 милијарди, а до краја ове износиће такође око две милијарде.
Он је навео да решење није у девалвацији, јер ће она смањити увоз, али и производњу и извоз. Подсећајући на то да стимулативни курс прави "дар-мар" у привреди, попут хиперинфлације због покушаја да буде решен платни дефицит између 1983. и 1989. године, Лабус је навео да је наш дефицит структурне природе - домаћа предузећа су технолошки застарела, неконкурентна и немају робу за извоз.
За текстил и шећер, који могу да се пласирају у иностранству, у ЕУ постоје баријере, а држава са само милијарду динара стимулише извоз.
"Субвенционишемо, међутим, 183 предузећа од којих је само 67 на специјалном програму за реструктурисање са 6,5 милијарди динара", рекао је Лабус и закључио да "дајемо паре да се неефикасна предузећа одрже, а не радимо онолико брзо да она стану на своје ноге".
Лабус се заложио за наставак судског спора који је пред Арбитражним судом у Цириху покренуо Богољуб Карић поводом власничког удела у компанији "Мобтел", јер су шансе да држава добије спор огромне.
"Друга страна треба да докаже да предузеће из Москве које је инвестирало заиста постоји, од којих пара је инвестирано, треба да покаже све фактуре и уговоре и читаво пословање, што је Арбитражни суд тражио на првом рочишту", рекао је Лабус у интервјуу агенцији Танјуг и додао да то "савршено одговара Влади".
Спор ће Арбитражни суд окончати до јуна следеће године, а међуресорна комисија Владе установила је да држава има најмање 59 одсто удела у "Мобтелу".
Према Лабусовим речима, то није и "крај приче", јер је Комисија рекла "докле је дошла" и да није имала увид у пословање. Истичући да је суштина проблема с "Мобтелом" заштита државних интереса и државног власништва, он је рекао да нема право да тиме тргује.
Лабус је рекао да је Влада донела одлуку да ангажује приватизационог саветника који ће рећи "да ли да продајемо 'Мобтел' или 'Телеком', или уводимо трећу лиценцу", и додао да ће он "морати да пронађе финансијске ефекте за сва три случаја и предочи шта је добро за развој телекомуникација".
"Онда ће Влада да одлучује на основу чињеница, а у међувремену је можда 'Мобтел' најбоље решење за продају", закључио је потпредседник Владе Србије.
Лабус је, поводом сарадње са Хагом, изјавио Танјугу да ће, ако Србија и Црна Гора не спроведе закон о сарадњи са Хашким трибуналом у случају изручења четворице генерала, "бити нових оптужница".
"Знам како функционише тај суд и главни тужилац", рекао је Лабус и додао да је сарадња с Хагом као "фластер залепљен на руку, који можете да одлепљујете споро и болно или да га 'цимнете' и да вас страшно заболи, али да 'завршите причу'".
Истичући да ће бити боље да што пре применимо закон, он је нагласио да се на "нас врши притисак, и да се, ако нећемо да испуњавамо обавезе, стално подиже цена".
"Мислим да ћемо нешто да урадимо, али бих волео да прво урадимо, па да онда кажемо шта смо урадили, да не буде обећања унапред".
Према Лабусовим речима, одлука о утицају изручења на безбедност земље није дошла до Владе и "претходна влада и претходни Савет за сарадњу донео је одлуку да то угрожава националну безбедност, са чиме се влада Зорана Живковића сложила".
У случају такве одлуке, процедура предвиђа да Министарство спољних послова СЦГ обавести Трибунал, који одлучује о приговору. "Ако прихвата, онда се суди овде, а ако не, враћа се натраг на процесуирање Окружном суду и он мора да поступи по закону".
Оцењујући да "наши судови још нису способни да воде процесе за ратне злочине", Лабус је рекао да се случај "Овчара" процесуира строго по правилима, али да случај пред посебним одељењем за убиство премијера Зорана Ђинђића "иде очајно и генерално показује да је наше правосуђе у великој кризи".
Поводом избора председника Савета за сарадњу Лабус је рекао да не постоји писано правило, али да је претходни шеф дипломатије Горан Свилановић увео неписано да то буде министар спољних послова.
Према његовим речима, Влади је потребна подршка, а не кохабитација. Наводећи да је кохабитација "пасивна политика да седимо, ништа не радимо и да чекамо нешто", Лабус је оставио могућност да се, ако подршке нема, направи влада која ће је имати.
"Ниједно место које држи Г17 плус није свето", рекао је он и открио да унутар владајуће коалиције постоје отпори реконструкцији Владе Србије.
"У економији, као и у политици, страшно су важна 'очекивања'. И сад су очекивања таква да је ово слаба влада и да сви нешто покушавају да ушићаре пре промена ове владе", рекао је Лабус и упозорио на то да инвеститори беже ако се не зна шта ће бити следеће три године.
"Ми вучемо за рукав инвеститоре, а још имамо степен нестабилности који је врло висок за сваког инвеститора", рекао је Лабус и додао да ће у случају избора поново бити изгубљено неколико месеци, при чему ће опет бар три партије морати да направе коалициону владу.
"Подршка Влади је битна, али зашто би неко давао подршку влади ако није у њој", запитао се Лабус и рекао да више не жели да зове ДС да уђе у Владу, јер је "већ непријатно, они не желе, а ја поштујем њихове интересе".
Лабус је рекао да Г17 плус не жели да избацује из Владе Српски покрет обнове и Нову Србију, ни губитак подршке Социјалистичке партије Србије у парламенту, већ да ојача већину у којој ће посланици схватити да је нужна двотрећинска већина за Устав.
Према његовим речима, о Уставу сви причају, а нико ништа не ради и једино је Демократска странка Србије дала преднацрт који је Г17 плус озбиљно анализирала и издејствовала одређене измене.
Истичући да земља дефинитивно мора да има Устав, он је навео да постојећи забрањује странцима куповину земљишта, што је већ и питање ризика за инвестирање, јер је тешко очекивати да неко диже ланац робних кућа на туђем земљишту.
Када би страног инвеститора и могли да наговоримо да земљиште узме под закуп од 99 година, проблем је у томе што општине и градови не могу да се приволе да политику доделе грађевинског земљишта хармонизују с политиком Владе за привлачење инвестиција.
Као позитиван пример Лабус је навео Шимановце, где се гради индустријска зона и за мале паре даје земљиште крај пута које се не обрађује, али Београд генерално на сваког инвеститора гледа као на "златну коку" коју треба "заклати".
Наглашавајући да је циљ Владе бољитак грађана, Лабус је указао на значај борбе за финансијску дисциплину и правну државу, јер је велики проблем наплате пореза од многих компанија које годинама нису плаћале ни доприносе на плате.
"Те компаније сада се боре преко јавности и ви не знате зашто вас неко напада док не проникнете какав има интерес". Партнери из света увек питају која предузећа плаћају порез и да ли дозвољавају да им независна ревизорска кућа, али из Европе, "одитује" билансе у протекле три године, рекао је потпредседник Владе и навео да "јаки порески обвезници имају снагу и зато министар финансија трпи ударе при покушајима да пуни буџет".
"Правна држава не сме да буде само тема наслова, него треба да буду предузете и неке мере, а када предузимате неке мере то и те како боли и сви се буне".
Лабус је подсетио на то да је приликом посете комесара ЕУ Криса Патена рекао да постоји "основана сумња да је извршено кривично дело", али је потом у новинама писало: "Лабус тужио и осудио јадног власника који је извезао 100.000 тона шећера" и "Нико нам из Владе није рекао какав режим извоза постоји".
"Извози се шећер, али се не знају правила, па треба неко из Владе да му каже да не сме да има дупле фактуре и извози страни него само домаћи шећер".
Он је оценио да проблем постоји и са црногорском царинском управом, која не даје податке, односно доказни материјал потребан за процесуирање неких случајева.
Одлуку Врховног суда о враћању судије Горана Кљајевића на место председника Трговинског суда у Београду он је назвао "апсолутним скандалом", јер у том суду постоје многобројни предмети поводом стечаја који годинама стоје.
"Када се код нас отвори стечај, то се уради да се предузеће очерупа, са крајњом идејом да се купи пословна зграда или земљиште".
Лабус је такође навео да грађани у "сламарицама" држе три милијарде евра и да је само 1,2 милијарде нова штедња - махом износи до 50.000 евра, и додао да се тим новцем може направити сасвим солидан "мали бизнис".
Посебан проблем је то што је процес приватизације заустављен, јер пројекција да ће буџетски дефицит бити попуњен са бар 250 милиона од приватизације, није испуњена, јер у "буџет није ушао ни милион, а прошло је шест месеци".
Дефицит у пензијском систему износи шест одсто друштвеног производа, али се према Лабусовим речима, нико не узбуђује због тога. "Не бавимо се важним темама, приватизација која је стратегија развоја привреде, није тема, као ни образовање које је услов развоја, а једино објашњење је да нисмо прекинули са прошлошћу и да се 'мачујемо са сенкама из прошлости'".
Лабус је навео да спољнотрговински дефицит износи две милијарде долара, иако статистички износи више од три милијарде долара, због тога што се не бележе ревносно послови које наша предузећа обављају у иностранству.
"Најчешће су то предузећа регистрована у Русији, Аустрији, или на Кипру, која морају да избегну двоструко плаћање дажбина, што ће се избећи променом прописа".
Лабус је навео да извоз у Русију статистички износи 100 милиона долара годишње, али је у стварности много већи, ако се евидентирају грађевинске и друге услуге и трговина.
Према његовим речима, прави износ тог дефицита могуће је утврдити праћењем трговине на међубанкарском девизном тржишту, јер за финансирање дефицита мора да постоји откуп девиза.
У првих шест месеци откуп је износио безмало милијарду долара, прошле године 1,9 милијарди, а до краја ове износиће такође око две милијарде.
Он је навео да решење није у девалвацији, јер ће она смањити увоз, али и производњу и извоз. Подсећајући на то да стимулативни курс прави "дар-мар" у привреди, попут хиперинфлације због покушаја да буде решен платни дефицит између 1983. и 1989. године, Лабус је навео да је наш дефицит структурне природе - домаћа предузећа су технолошки застарела, неконкурентна и немају робу за извоз.
За текстил и шећер, који могу да се пласирају у иностранству, у ЕУ постоје баријере, а држава са само милијарду динара стимулише извоз.
"Субвенционишемо, међутим, 183 предузећа од којих је само 67 на специјалном програму за реструктурисање са 6,5 милијарди динара", рекао је Лабус и закључио да "дајемо паре да се неефикасна предузећа одрже, а не радимо онолико брзо да она стану на своје ноге".
Лабус се заложио за наставак судског спора који је пред Арбитражним судом у Цириху покренуо Богољуб Карић поводом власничког удела у компанији "Мобтел", јер су шансе да држава добије спор огромне.
"Друга страна треба да докаже да предузеће из Москве које је инвестирало заиста постоји, од којих пара је инвестирано, треба да покаже све фактуре и уговоре и читаво пословање, што је Арбитражни суд тражио на првом рочишту", рекао је Лабус у интервјуу агенцији Танјуг и додао да то "савршено одговара Влади".
Спор ће Арбитражни суд окончати до јуна следеће године, а међуресорна комисија Владе установила је да држава има најмање 59 одсто удела у "Мобтелу".
Према Лабусовим речима, то није и "крај приче", јер је Комисија рекла "докле је дошла" и да није имала увид у пословање. Истичући да је суштина проблема с "Мобтелом" заштита државних интереса и државног власништва, он је рекао да нема право да тиме тргује.
Лабус је рекао да је Влада донела одлуку да ангажује приватизационог саветника који ће рећи "да ли да продајемо 'Мобтел' или 'Телеком', или уводимо трећу лиценцу", и додао да ће он "морати да пронађе финансијске ефекте за сва три случаја и предочи шта је добро за развој телекомуникација".
"Онда ће Влада да одлучује на основу чињеница, а у међувремену је можда 'Мобтел' најбоље решење за продају", закључио је потпредседник Владе Србије.
Лабус је, поводом сарадње са Хагом, изјавио Танјугу да ће, ако Србија и Црна Гора не спроведе закон о сарадњи са Хашким трибуналом у случају изручења четворице генерала, "бити нових оптужница".
"Знам како функционише тај суд и главни тужилац", рекао је Лабус и додао да је сарадња с Хагом као "фластер залепљен на руку, који можете да одлепљујете споро и болно или да га 'цимнете' и да вас страшно заболи, али да 'завршите причу'".
Истичући да ће бити боље да што пре применимо закон, он је нагласио да се на "нас врши притисак, и да се, ако нећемо да испуњавамо обавезе, стално подиже цена".
"Мислим да ћемо нешто да урадимо, али бих волео да прво урадимо, па да онда кажемо шта смо урадили, да не буде обећања унапред".
Према Лабусовим речима, одлука о утицају изручења на безбедност земље није дошла до Владе и "претходна влада и претходни Савет за сарадњу донео је одлуку да то угрожава националну безбедност, са чиме се влада Зорана Живковића сложила".
У случају такве одлуке, процедура предвиђа да Министарство спољних послова СЦГ обавести Трибунал, који одлучује о приговору. "Ако прихвата, онда се суди овде, а ако не, враћа се натраг на процесуирање Окружном суду и он мора да поступи по закону".
Оцењујући да "наши судови још нису способни да воде процесе за ратне злочине", Лабус је рекао да се случај "Овчара" процесуира строго по правилима, али да случај пред посебним одељењем за убиство премијера Зорана Ђинђића "иде очајно и генерално показује да је наше правосуђе у великој кризи".
Поводом избора председника Савета за сарадњу Лабус је рекао да не постоји писано правило, али да је претходни шеф дипломатије Горан Свилановић увео неписано да то буде министар спољних послова.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања