Станисављевић је указала на то да је једно од најдуготрајнијих и нерешених избегличких проблема у Европи питање српских избеглица са територија бивше Југославије.
Наиме, од око 600.000 избеглица, више од 350.000 стекло је држављанство Србије, али још приближно 8.000 избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске чека на решење својих стамбених потреба.
Она је такође истакла проблем са којим се Србија суочава у вези са интерно расељеним лицима са Косова и Метохије, којих је тренутно евидентирано око 200.000, а који су расељени више од 25 година.
Комесарка је нагласила да је њихов повратак отежан због безбедносних притисака и кршења основних права.
Станисављевић је нагласила и важност борбе против трговине људима, која представља озбиљан изазов за све европске земље, наводећи да је ово питање посебно дошло до изражаја у последњој деценији због великих миграционих кретања становништва ка Европи.
Влада Србије је, како је подсетила, ове године усвојила Програм за борбу против трговине људима за период од 2024. до 2029. године.
Српски центар за заштиту жртава трговине људима је већ више од деценије задужен за идентификацију и пружање заштите жртвама овог глобалног проблема. Србија може својим партнерима да понуди добре праксе и моделе који ће допринети европском одговору на овај веома озбиљан изазов, поручила је она.
Након конференције, која се одржава од 30. септембра до 11. октобра, комесарка се састала са амбасадором Србије при ОЕБС-у у Бечу Жарком Обрадовићем, као и са амбасадором Србије у Варшави Небојшом Кошутићем.