П:
О:
Читај ми
Почиње 11. међународни филмски фестивал на Палићу
Београд,
16. јул 2004.
На Летњој позорници на Палићу сутра увече званично почиње 11. међународни филмски фестивал "Палић 2004", на којем ће до 23. јула бити приказано више од 50 филмова, од којих 13 учествује у такмичарском програму.
Планирано је да фестивал отвори министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић и да у оквиру свечане церемоније буду уручене награде "Александар Лифка" за посебан допринос европском филму, изјавио је за агенцију Танјуг директор Отвореног универзитета у Суботици, који је извршни продуцент фестивала, Блажо Перовић.
По одлуци Савета фестивала, чији је председник Желимир Жилник, овогодишњи добитници су немачка редитељка Маргарет фон Трота и наш аутор старије генерације Жика Митровић.
Званични програм почиње приказивањем новог филма Маргарет фон Трота "Розенштрасе" (Улица ружа), у жанру ратне драме, о жени - хероју из доба нацизма. Наша публика сећа се ове ауторке по ангажованим филмовима "Обећање" и "Изгубљена част Катарине Блум".
На затварању ће, ван конкуренције, бити приказан дугометражни документарни филм "Фаренхајт 9/11" Мајкла Мора, који је освојио "Златну палму" у Кану, али је имао проблема око дистрибуције у Америци због свог оштрог става према политици председника Џорџа Буша.
Селектор главног програма Борислав Анђелић одабрао је 10 дела из Немачке, Италије, Мађарске, Аустрије, Француске, Шпаније, Ирске, Данске, као и три домаћа филма. Интересантно је то да су сва три дела продукцијски и ауторски везана за Војводину. То су "Жртве захвалне" Кароља Вичека, "Мемо" Милоша Јовановића и "Повратник" Јована Арсенића (у копродукцији са Немачком).
Награде - Златни, Сребрни и Бронзани торањ, доделиће жири чији су чланови румунска глумица Диана Думброва, редитељи Шаламон Андраш из Мађарске и Оливер Хиршбигл из Немачке, као и глумица Радмила Живковић и редитељ Срдан Голубовић из наше земље.
Интересантан пратећи програм "Паралеле и судари", у селекцији Дубравке Лакић, приказаће наше сличности и разлике са суседним и кинематографијама у региону, које имају приближне продуцентске услове, а и теме из области транзиције, мултиетничких односа и трагања за идентитетом.
То су македонски "Као лош сан" Антонија Митрикеског, хрватски "Ту" Зринка Огресте, словеначки "Кајмак и мармелада" Бранка Ђурића, грчки "Стамбол кафе" Тасоса Булнетриса, као и филмови из Турске, Пољске, Бугарске, Чешке, Румуније и Мађарске.
Од ове године тај програм оцењиваће међународни жири критике, у коме су Божидар Манов из Бугарске, Јакоб Неиендам из Данске и Благоја Куновски из Македоније, а признање ће се звати "Награда за толеранцију" (Толеранце Аwард).
У селекторском тиму су и директор фестивала Радослав Зеленовић, затим Ева Везер, Барбара Глаунинг, Саболч Толнаи и Петар Митрић, а пратећи програми су "Нови мађарски филм", "Нови немачки филм - продукција Баварска", "Фокус" (документарни бугарски филм), "Млади аутори Европе" и омаж добитницима награде "Лифка".
По одлуци Савета фестивала, чији је председник Желимир Жилник, овогодишњи добитници су немачка редитељка Маргарет фон Трота и наш аутор старије генерације Жика Митровић.
Званични програм почиње приказивањем новог филма Маргарет фон Трота "Розенштрасе" (Улица ружа), у жанру ратне драме, о жени - хероју из доба нацизма. Наша публика сећа се ове ауторке по ангажованим филмовима "Обећање" и "Изгубљена част Катарине Блум".
На затварању ће, ван конкуренције, бити приказан дугометражни документарни филм "Фаренхајт 9/11" Мајкла Мора, који је освојио "Златну палму" у Кану, али је имао проблема око дистрибуције у Америци због свог оштрог става према политици председника Џорџа Буша.
Селектор главног програма Борислав Анђелић одабрао је 10 дела из Немачке, Италије, Мађарске, Аустрије, Француске, Шпаније, Ирске, Данске, као и три домаћа филма. Интересантно је то да су сва три дела продукцијски и ауторски везана за Војводину. То су "Жртве захвалне" Кароља Вичека, "Мемо" Милоша Јовановића и "Повратник" Јована Арсенића (у копродукцији са Немачком).
Награде - Златни, Сребрни и Бронзани торањ, доделиће жири чији су чланови румунска глумица Диана Думброва, редитељи Шаламон Андраш из Мађарске и Оливер Хиршбигл из Немачке, као и глумица Радмила Живковић и редитељ Срдан Голубовић из наше земље.
Интересантан пратећи програм "Паралеле и судари", у селекцији Дубравке Лакић, приказаће наше сличности и разлике са суседним и кинематографијама у региону, које имају приближне продуцентске услове, а и теме из области транзиције, мултиетничких односа и трагања за идентитетом.
То су македонски "Као лош сан" Антонија Митрикеског, хрватски "Ту" Зринка Огресте, словеначки "Кајмак и мармелада" Бранка Ђурића, грчки "Стамбол кафе" Тасоса Булнетриса, као и филмови из Турске, Пољске, Бугарске, Чешке, Румуније и Мађарске.
Од ове године тај програм оцењиваће међународни жири критике, у коме су Божидар Манов из Бугарске, Јакоб Неиендам из Данске и Благоја Куновски из Македоније, а признање ће се звати "Награда за толеранцију" (Толеранце Аwард).
У селекторском тиму су и директор фестивала Радослав Зеленовић, затим Ева Везер, Барбара Глаунинг, Саболч Толнаи и Петар Митрић, а пратећи програми су "Нови мађарски филм", "Нови немачки филм - продукција Баварска", "Фокус" (документарни бугарски филм), "Млади аутори Европе" и омаж добитницима награде "Лифка".
-
Београд, 22. децембар 2024.Отворена изложба „Дадо: Историја природе 1953 ‒2000”
-
Рума, 21. децембар 2024.Завршни радови на реконструкцији Спомен-куће Милеве Марић...
-
Ваљево/Мионица, 20. децембар 2024.Улагања државе у установе културе у Колубарском округу
-
Параћин, 19. децембар 2024.Музеј стакларства у Параћину биће завршен у наредне две године
-
Београд, 18. децембар 2024.Представљање српске културе у Јерменији у циљу јачања...
-
Београд/Будимпешта, 16. децембар 2024.Договорени пројекти на јачању сарадње Србије и Мађарске у...
-
Голубац, 12. децембар 2024.Селаковић отворио комплекс Установе културе Музеј Голубац
-
Београд, 12. децембар 2024.Купљена вредна документарна грађа српске научнице Милеве Марић...
-
Косјерић, 11. децембар 2024.Селаковић у Косјерићу открио спомен-плочу Миловану Витезовићу
-
Београд, 10. децембар 2024.Селаковић отворио изложбу „Сазвежђе Доситејˮ