Ђедовић Хандановић је на састанку одржаном у оквиру четвртог разматрања резултата стенд-бај аранжмана са Србијом, истакла да је наша земља добро припремљена за предстојећу грејну сезону, наводећи да су резерве у акумулацијама два пута веће него 2022. године, док су залихе угља такође двоструко веће у односу на исту годину.
Министарка је навела да је сигурност у снабдевању гасом унапређена захваљујући завршетку гасне интерконекције Србија-Бугарска, док је уговором између „Србијагаса“ и азербејџанског „Сокара“ обезбеђено до милион кубика гаса дневно током ове зиме.
Имамо могућност набавке одређених количина из LNG терминала у Александрополису, а додатну сигурност дају резерве гаса у Србији и Мађарској, које укупно износе око 560 милиона метара кубних, рекла је министарка.
Према њеним речима, започет је пројекат проширења гасног складишта у Банатском Двору, за које је издата грађевинска дозвола, а који ће обезбедити додатних око 800 милиона кубних метара гаса.
Такође, до краја године очекујемо да буду завршени и нови капацитети за складиштење нафте у Смедереву, додала је она.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је током лета Влада усвојила Интегрисани национални енергетски и климатски план до 2030. са визијом до 2050. године и да очекује да ускоро буде усвојена и нова Стратегија развоја енергетике, која утврђује циљеве и пројекције развоја енергетског сектора Србије до 2040. године.
Настављамо да радимо на унапређењу законодавног оквира и кроз измене Закона о енергетици које смо припремили, радићемо на унапређивању енергетске сигурности, посебно у контексту преласка на чисте изворе енергије, додала је Ђедовић Хандановић.
Министарка је упознала Мисију ММФ-а са планом инвестиција који је Влада и усвојила, а који у делу производних капацитета укључује завршетак ТЕ Костолац Б3, изградњу једног гигавата соларних електрана које ће бити у власнштву ЕПС-а, изградњу нових реверзибилних хидроелектрана и ревитализацију блокова у хидроелектранама и термоелектранама.
У новембру планирамо да распишемо други круг аукција за тржишне премије за соларне и ветроелектране, а према досадашњој динамици и интересовању, очекујемо да трогодишњи циљ од 1.300 мегавата нових капацитета из обновљивих извора енергије буде превазиђен, рекла је министарка.
Она је напоменула да ће Србија наставити да гради интерконекције на електроенергетској и гасоводној мрежи којима ће се боље повезати са суседима, што је важно за отпорност енергетског система на потенцијалне кризне ситуације.
Ђедовић Хандановић је указала на то да су у електроенергетици, приоритет завршетак Трансбалканског коридора којим ће се Србија повезати са Црном Гором и БиХ, као и отпочињање градње интерконекција са Мађарском, Румунијом и Бугарском.
У снабдевању гасом, приоритет је градња интерконекција ка Румунији и Северној Македонији, додала је Ђедовић Хандановић.
Министарка је подсетила на то да је у модернизацију дистрибутивне мреже у претходних 12 месеци уложено приближно 170 милиона евра, а да је обезбеђено додатних 260 милиона евра за аутоматизацију, дигитализацију и наставак увођења паметних бројила, што ће допринети већој поузданости снабдевања и смањењу губитака на мрежи.
Она је говорећи о реформама у енергетским компанијама, истакла да су оне најдаље одмакле у Електропривреди Србије (ЕПС), где је у јуну почело спровођење усвојеног плана трансформације.
Усвајањем нове методологије за комерцијалне купце електричне енергије и гаса, обезбеђена је боља расподела ризика између енергетских компанија и привреде, што је важно за финансијску стабилност ЕПС-а и Србијагаса. Континуирано пратимо перформансе енергетских компанија, како са фискалног становишта, тако и са становишта дугорочне одрживости енергетског система, навела је она.
Донал Мекгетиген је похвалио начин извештавања о спровођењу договорених мера, као и укупне резултате у енергетском сектору које је Министарство рударства и енергетике представило на састанку.