Марковић је у изјави за агенцију Бета изразио наду да ће то решење помирити две потребе Србије – да се не снижава достигнути ниво људских права, посебно у вишенационалним срединама, али и да медији буду деполитизовани.
Он је указао на то да би због тога у наредних 15 дана могло доћи до промене одредби или Закона о информисању и Закона о радиодифузији, или Закона о локалној самоуправи или Закона о главном граду Србије, што би довело до разрешења проблема који неспорно постоји.
Министарство инсистира на томе да се строго поштује Устав Србије и да се ниво достигнутих права националних мањина не може снижавати, али и на томе да јединице локалне самоуправе могу да имају медије који ће извештавати о питањима која су од значаја за њих, с обзиром на то да 45 минута дневно у Регионалној хроници на јавном сервису РТС не може све то да покрије, нагласио је Марковић.
Према његовим речима, логичан је интерес локалних самоуправа за информисање грађана о томе шта оне раде, посебно у вишенационалним срединама где медији на језицима мањина, који су службени језици, постоје више од 30 година, али се мора обезбедити и деполитизација тих медија који ће највероватније бити приватизовани.
Министар је указао на то да у Европи постоји систем који добро функционише, а то је систем који познаје локалне сервисе и локална регулаторна тела, уз напомену да је о томе било речи и на састанку који је одржан у понедељак код председника Скупштине Србије Оливера Дулића.
Истовремено, Марковић је истакао да нико неће бити осујећен у остваривању свог бирачког права и додао да не спори да у прелазним и завршним одредбама Закона о избору председника Србије постоји делимично спорна одредба о томе како право гласа могу остварити млади који пунолетство стичу између два круга председничких избора.
Он је навео да је из Секретаријата за законодавство добио уверавања да постојећа одредба има сасвим другачије значење и да нико неће бити осујећен у свом праву да гласа, као и да му није познато да је ико био осујећен у остваривању тог свог права.
Марковић је објаснио да се бирачко право не може остварити после коначног закључења бирачких спискова, као и да се према важећим законским одредбама, бирачки спискови за други круг председничких избора, који се у Србији одржавају 3. фебруара, закључују 30. јануара у поноћ и да је до тада могућ упис уз решење месно надлежног општинског суда.
Да би се добило судско решење неопходно је од Радног тела Републичке изборне комисије (РИК) у општини добити потврду о томе да заинтересовани грађанин није уписан у постојећи бирачки списак, навео је министар и додао да то практично значи да у другом кругу могу евентуално гласати и млади који су 18 година напунили између 21. и 30. јануара.