На састанку, којем су присуствовали и државни секретари других министарстава која не руководе тим групама, предочено је да даља процедура у Европској унији предвиђа да Комитет за ИПА, у којем су представљене све државе чланице ЕУ, усвоји Реформску агенду, након чега ће бити донета и Одлука о спровођењу Европске комисије.
Такође, до краја године Република Србија треба да са ЕУ усагласи и ратификује у Народној скупштини и два финансијска инструмента, који ће бити саставни део Плана раста.
Њиховом ратификацијом поставља се правни основ за то да Србија повуче средства намењена нашој држави као претфинансирање.
За Србију би, према методологији Европске комисије, та прва транша требало да буде 112 милиона евра, од укупно 1,58 милијарди евра, колико ће нам бити на располагању до краја 2027. године, односно у наредне нешто више од три године, уколико остваримо све што је Реформском агендом предвиђено.
Заједнички је оцењено да постоји спремност да све институције раде на реализацији корака којима ће се 98 индикатора наведених у Реформској агенди спровести у предвиђеним роковима, уз поштовање принципа инклузивности, односно укључивања Националног конвента о Европској унији.
Када је реч о Националном програму за усвајање правних тековина од 2024. до 2027. године, наглашено је да је његова припрема финализирана и да се очекује усвајање у наредном периоду.
Такође, председавајући преговарачких група известили су и о активностима које се спроводе у припремама за достизање прелазних или завршних мерила у кластерима који су већ отворени или мерила за отварање у онима који се спремају за то, наводи се у саопштењу Министарства за европске интеграције.