Вујовић је истакла да су GHG дозволе пут ка успостављању система за праћење, извештавање и верификацију ових емисија, уз напомену да је циљ успостављања таквог система да се ове емисије из индустријског сектора дугорочно смање и да се убрза декарбонизација привреде, која је један од важних стубова Зелене агенде.
Прву дозволу данас сам уручила директору београдског аеродрома и тиме је почело спровођење обавезе да индустријска постројења у Србији раде мониторинг и извештавање о емисијама гасова са ефектом стаклене баште, објаснила је потпредседница Владе.
Према њеним речима, Србија је међу првим земљама на Западном Балкану успоставила систем за праћење, извештавање и верификацију ових емисија у складу са Законом о климатским променама и пратећим подзаконским актима.
Вујовић је изразила очекивање да ће остали следити пример београдског аеродрома, који је прошао кроз процедуру, као и да ће до краја године бити издате дозволе за више од 100 оператера.
Потпредседница Владе је подсетила на то да је климатски циљ Србије да се емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године смање за 33 одсто у односу на 1990. годину.
Због тога нам је важно да максимално убрзамо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. Министарство је омогућило подношења захтева и пратеће документације за онлајн издавање дозволе, путем e-GHG платформе, навела је потпредседница Владе.
Она је напоменула да ова платформа, којој може да се приступи путем веб-сајта Министарства, садржи сва релевантна упутства, смернице и потребне информације за оператере, а осмишљена је како би олакшала комуникацију оператера и Министарства, односно Агенције за заштиту животне средине и тако убрзала процес.
Вујовић је истакла да је у Србији недавно усвојен и Програм прилагођавања на климатске услове и да је развијен дигитални атлас климе, који је користан алат приликом планирања мера прилагођавања на климатске промене.