Старовић је том приликом истакао да је Арадска тврђава постала први логор за српске интернирце из Херцеговине, Босне, Угарске, Хрватске и Краљевине Србије, као и логори у Нађмеђеру, Добоју, Нежидеру, Болдогасоњу, Шопроњеку, Матхаузену, Ашаху на Дунаву, Хајнрихсгрину, Јиндриховицама и Браунауу.
Српски народ је у модерној историји Европе искусио овај чудовишан изум рата, логоре за цивилно становништво. Био је то почетак и првог модерног геноцида у Европи, чије ране и ожиљке као народ још памтимо, нагласио је министар.
Он је, истакавши да до тада у историји српског народа није виђено такво систематско уништење цивила и у толиком обиму, рекао да су недужни људи преко ноћи постали робље које је без оптужнице било осуђено на нестанак само зато што су били Срби.
Претпоставља се да је кроз логор прошло између 11 и 15 хиљада људи, а да животе изгубило 4.317 Срба. Међу затвореницима су били интелектуалци, свештеници, земљорадници, деца, људи из свих друштвених слојева.
Старовић је положио венце код Спомен-плоче посвећеној убијеним Србима у Арадској тврђави у периоду од 1914. до 1918. године, код Спомен-обележја страдалим Србима, које се налази на простору између тврђаве и реке Мориш, код Спомен-костурнице страдалим интернирцима у Арадском логору на гробљу Помениреа, на градском гробљу у Темишвару, код Спомен - костурнице југословенским пилотима страдалим у Априлском рату 1941. године.
У част страдалих, церемонији су присуствовали и делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Криминалистичко-полицијског универзитета, Генералног конзулата Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, званичници Румуније, борачка и удружења за неговање традиција из Србије и Румуније, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.