Арсенијевић је у изјави за агенцију Танјуг навео да је провера поднетих елабората и контрола испуњености прописаних критеријума и стандарда за рад приближно двадесет факултета који су се пријавили у првом кругу у току и да се очекују извештаји рецензената.
Он је прецизирао да ће до половине марта трајати други круг пријављивања високошколских установа за процес акредитације, при чему ће читав процес провере квалитета факултета бити завршен током 2009. године.
Провера квалитета високошколских установа установљена је Законом о високом образовању из 2005. године, којим високошколско образовање у Србији треба да постане део европског образовног простора, подсетио је Арсенијевић.
Према његовим речима, на акредитацију чека између 160 и 180 установа и више од 2.000 студијских програма, а битан критеријум који треба да буде задовољен према акредитационим стандардима је број наставника.
Арсенијевић је објаснио да њихово ангажовање не може бити веће од 12 наставних часова недељно, а да од укупног броја предавача 70 одсто мора бити у сталном радном односу.
Факултети морају да обезбеде и одговарајуће урбанистичке, техничке и хигијенске услове за рад, да имају одговарајућу библиотеку и кабинете, навео је Арсенијевић и упозорио на то да без дозволе за рад факултети неће моћи да упишу нову генерацију бруцоша, а да ће тек за годину дана моћи поново да конкуришу за акредитацију.
Према његовим речима, захтев за акредитацију једног студијског програма кошта 180.000 динара, док за акредитацију универзитета треба издвојити 900.000 динара.
Он је указао на то да акредитација високе школе ван универзитета износи 540.000 динара, док сваки факултет у оквиру универзитета треба да плати по 450.000 динара за своју акредитацију.
Акредитациона комисија, односно Национални савет за високо образовање, доследно ће се придржавати Закона, прописаних критеријума и стандарда, и факултети, било државни или приватни, који не буду испуњавали услове, неће добити дозволу за рад, закључио је Арсенијевић.